Isplata jednokratnog novčanog primanja korisnicima penzije zbog ublažavanja posledica porasta cena energenata počinje sutra, saopšteno je juče iz Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje. Jednokratno novčano primanje dobiće 633 095 korisnika penzije ostvarene u Hrvatskoj u obaveznom penzionom osiguranju i s prebivalištem u Hrvatskoj, a za to je osigurano 411 miliona kuna iz državnog budžeta. Za 63 501 penzionera s penzijom do 1600 kuna biće isplaćeno 1200 kuna dok će se za 101 945 korisnika koji primaju penziju od 1600 do 2100 kuna isplatiti 900 kuna jednokratno. Za 280 237 korisnika s penzijom od 2100 do 3100 kuna biće isplaćeno 600 kuna jednokratno dok će 187 412 penzionera s penzijom od 3100 do 4100 kuna jednokratno dobiti 400 kuna. Najkasnije u julu jednokratno novčano primanje biće isplaćeno korisnicima penzije koji uz hrvatsku primaju i deo penzije iz inostranstva te koji su navršili penzioni staž u inostranstvu, a nisu ostvarili pravo na penziju u toj državi, kao i onima kojima su postupci ostvarivanja prava na penziju u toku, navode iz Zavoda.
Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike objavilo je juče treći poziv za program “Zaželi” kojim se nastavlja finansiranje zapošljavanja teže zapošljivih žena za pružanje pomoći i podrške za starije i nemoćne osobe. Pozivom će se osigurati prelazni period do usvajanja novog programa Evropskog socijalnog fonda u okviru novog finansijskog perioda 2021.-2027., saopštilo je Ministarstvo. Projektni predlozi mogu se početi podnositi od 25. maja, a poziv će biti otvoren do potrošnje sredstava ili najkasnije do 31. avgusta. Trajanje provođenja projekata u okviru faze III je do osam meseci u okviru čega će se zapošljavati žene u trajanju do šest meseci za pružanje usluge starijim i nemoćnim osobama kao krajnjim korisnicima. Uz jedinice lokalne i regionalne samouprave, prijaviti se mogu i neprofitne organizacije koje u Statutu ili drugom temeljnom aktu imaju predviđeno obavljanje socijalne delatnosti.
Narodna pravobraniteljka Tena Šimonović Einwalter predala je juče Hrvatskom saboru poseban izveštaj o uticaju epidemije bolesti covid-19 na ljudska prava i jednakost, s ukupno 72 preporuke za jačanje otpornosti na buduće krize među kojima su i one o važnosti informisanja građana. “Epidemija je pokazala da je, osim što je mere potrebno konzistentno provoditi, izuzetno važno o njima i o samom virusu informisati građane”, istakla je, između ostalog pravobraniteljka. Navela je da smatra da bi informisanja građana trebalo uključivati davanje detaljnih obrazloženja razloga i kriterijuma za donošenje epidemioloških mera, i to na vreme, da bi se građani i oni koji te mere provode mogli pripremiti. U izveštaju koje je pripremljeno u saradnji s pravobraniteljkama za ravnopravnost polova, za decu te za osobe s invaliditetom naglašena je važnost građenja poverenja u institucije, a to je potrebno činiti sistematski, pre nastupanja kriza. U preporukama se još, između ostalog, ističe da bi se trebalo omogućiti besplatno testiranje na koronavirus osobama koje se iz medicinskih razloga ne mogu vakcinisati i onima lošeg imovinskog stanja kao i da, kod donošenja mera u kriznim situacijama kojima se ograničavaju i ugrožavaju ljudska prava, treba odrediti jasne i objektivne kriterijume, te da mere treba dosledno primenjivati.
Ministar zdravstva Vili Beroš objavio je juče da je drugostepena komisija KBC-a Zagreb odlučila da Mirela Čavajda može obaviti prekid trudnoće i javiti se u neku od zagrebačkih bolnica. Beroš je rekao da je ponovljeni magnet mozga deteta pokazao nove značajno promenjene okolnosti te je na osnovu toga komisija procenila da su ispunjeni medicinski zakonski preduslovi za prekid trudnoće, za šta se Čavajda može obratiti u neku od kliničkih bolnica da bi se dogovorila sa stručnjacima. Ako se takvi zahvati u Hrvatskoj ne obavljaju, postignuti su uslovi za plaćanje takvog zahvata u inostranstvu. Čavajda je čekala nalaz drugostepene komisije KBC-a Zagreb, a prethodno je drugostepena komisija u Sloveniji potvrdila da su ispunjeni svi uslovi za prekid trudnoće i njen su zahtev odobrili. Čavajdi su prethodno lekari u četiri zagrebačke bolnice odbili da izvrše prekid trudnoće u 26. nedelji nakon što je njenoj bebi otkriven progresivni karcinom sa neizvesnim ishodom. Zbog toga je istupila u javnost, a njen slučaj je izazvao burne reakcije i ponovo pokrenuo pitanje dostupnosti abortusa u hrvatskim bolnicama. U Hrvatskoj bi taj zahvat mogla obaviti besplatno, preko HZZO-a, dok u Sloveniji za to treba izdvojiti 5000 evra.
Izmene Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju su nejasne, omogućavaju neujednačene kriterijume kod upisa dece u vrtiće i da nestručan kadar radi u njima, istakli su juče iz opozicije u saborskom izjašnjavanju o amandmanima na taj zakonski predlog. Kriterijume upisa u dečje vrtiće treba ujednačiti, a ne da svaka lokalna jedinica odlučuje o kriterijumima prednosti, da postoje razlike po mestu rođenja deteta, rekla je Katarina Peović iz Kluba HSS-a i RF-a. Nenad Bakić iz Kluba zeleno -levog bloka upozorio je da takva odredba svakom osnivaču daje mogućnost činiti velike razlike u postupanju te otvara veliki prostor za moguće diskriminacije i zloupotrebe. Opozicioni zastupnici su imali primedbe i na mogućnost zapošljavanja učitelja u dečjim vrtićima ističući da se na taj način nezakonito rešava suficit učitelja na tržištu te da će nestručan kadar ući u struku.
Hrvatski sabor je juče, bez rasprave, podržao predlog da u saborskim odborima SDSS-ovu Anju Šimpragu, koja je izabrana za potpredsednicu Vlade za društvene delatnosti, čime joj je i prestao zastupnički mandat, zamene stranački kolege Boris Milošević i Dragana Jeckov. Milošević je predložen da umesto Šimprage postane potpredsednik saborskog Odbora za predstavke i pritužbe te članom saborskog Odbora za lokalnu, područnu i regionalnu samoupravu. Osim toga, predložen je da umesto Šimprage bude izabran i za člana Saveta za robne rezerve iz reda saborskih zastupnika. Milošević je predložen i da zameni Jeckov u članstvu saborskog Odbora za zaštitu životne sredine i prirode, jer je Jeckov, umesto Šimprage, predložena za članicu saborskog Odbora za poljoprivredu.