AstraZeneca je smanjila prognozu isporučivanja vakcina za Evropsku uniju u prvom tromesečju na oko 30 miliona doza, što je trećina ugovornih obaveza i pad od 25 procenta u odnosu na obećanja dana prošli mesec, pokazuje dokument koji je videla agencija Reuters. Taj manjak će biti daljnji udarac na evropski plan vakcinisanja koji je već otežan čestim odlaganjima u isporučivanju vakcina i sporim uvođenjem vakcinisanja u neke države članice. Dokument, podeljen s funkcionerima Evropske unije, pokazuje da firma sada očekuje isporučivanje 30,1 miliona doza do kraja marta, a novih 20 miliona u aprilu. Dokument pokazuje da je britansko-švedska firma još krajem februara procenila isporučivanje vakcine za Evropsku uniju na samo 34 miliona doza za periodu od januara do marta, znatno ispod ugovorenog cilja od 90 miliona doza. Portparol AstraZenece je odbio da komentariše Reutersove navode.
U Hrvatskoj je, prema rečima šefa HZJZ-a Krunoslava Capaka, 25 odsto ljudi bilo u kontaktu s virusom. Više od 168 hiljada ljudi primilo je prvu dozu, a više od 65 hiljada obe doze. Provakcinisanje ide presporo da bismo se mogli opustiti, međutim, brojevi novozaraženih govore da disciplina građana više nije na visokom nivou. Ljudi su se dosta opustili. Rast zaraženih za sada nije odraz otvaranja terasa, to ćemo videti kroz deset dana, nego je to rezultat privatnih zabava i otvaranja škola”, pojasnio je pulmolog Saša Srića za 24 sata. Upozorio je da ako dnevni broj zaraženih pređe 1000, Štab će morati pooštriti mere. “Na pragu smo trećeg talasa i to nimalo ne obeshrabruje. Ako kroz dvenedelje uđemo u treći talas pandemije, teoretski bismo se do leta mogli rešiti tog rasta, ali samo uz stroga poštovanja mera”, dodao je Srića. Istakao je kako ova vakcinisanja “na kapaljku” ne pomažu previše u zaustavljanju pandemije.
U Sisačko-moslavačkoj županiji je nakon zemljotresa do danas prijavljeno 38.483 oštećenih stambenih objekata, a pregledano ih je 32.785, na osnovu ažuriranih ArcGIS podataka. Neupotrebljivo zbog vanjskih uticaja je njih 378, a zbog oštećenja 3717 objekata. Privremeno neupotrebljivo i potreban je detaljan pregled za 3 265 objekata, a privremeno neupotrebljivo uz potrebne mere hitne intervencije je 3 904 objekta. Upotrebljivo i bez oštećenja je 667 objekata, a upotrebljivo bez ograničenja njih 6 448. Uportrebljivo s preporukom o postupanju je 14.406 objekata
Nenad Bučko i njegov tim iz koalicije Živim Vukovar predstavio je novu tačku svog programa usmerenu na razvoj turističkih i kulturnih potencijala Vukovara „Poštujemo prošlost i ona ne sme i ne može biti zaboravljena. Institucije koje su izgrađene kako bi se očuvalo sećanje na duboku ratnu traumu, koju je grad prošao kao i pojedine životne priče ljudi koji su kroz nju prošli neizostavan su deo gradskog identiteta te ih je potrebno nastaviti graditi i razvijati,“ rekao je Bučko. Smatraju kako Vukovar ne može razvijati svoj lični brand, kao i kulturne i turističke potencijale isključivo na memorijalnoj komponenti i obaveznim dolascima školaraca. „Vukovar može ponuditi bogat i zanimljiv turistički i kulturni sadržaj, od Vučedola kao jednog od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi do barokne jezgre i dvorca porodice Eltz, a tu su i mnogi zabavni i kulturni sadržaji od film festivala, streetarta, koncerata, i brojnih drugih događanja. Sve to pruža potencijal da Vukovar pretvorimo u pravi kulturni i turistički biser istočne Hrvatske, ali da bi to učinili moramo izgraditi program koji će povezati sve javne i privatne turističke inicijative u gradu te ih podići na nacionalni nivo,“ objasnili su iz koalicije. „Moramo iskoristiti potencijal turističke zajednice u Vukovaru tako da lokalne kulturne manifestacije i postojeće privatne inicijative podignemo na nivo cele Hrvatske kroz bolji marketing i oglašavanje, ali i ozbiljnu digitalnu kampanju. Turistička zajednica i Gradska uprava nisu te koje prodaju turističke sadržaje, ali moraju podržati i promovisati javne i privatne turističke sadržaje.“ rekao je Bučko. Uz aktiviranje i povezivanje različitih gradskih i privatnih inicijativa Bučko je istakao kako je važno nastaviti razvijati i tehnologiju. Važno je i da planski i kontinuisano ulažemo u tehničko izvođenje naših turističkih sadržaja. Jedna od njih je i ulaganje u tehnologiju virtuelne stvarnosti i proširene stvarnosti koja danas postaje standard u interpretaciji turističkih sadržaja u Evropi i svetu, navedeno je, između ostalog u saopštenju lokalnog HNS-a.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske juče je uputilo protestnu notu Republici Srbiji. U njoj je izrazilo zabrinutost zbog, kako je navedeno, brojnih pretnji, zastrašivanja i uvreda na račun predstavnika hrvatske nacionalne manjine u Srbiji posle zahteva da se hrvatski uvede u službenu upotrebu. Posle javne rasprave nastale nakon pokretanja procedure uvođenja bunjevačkog govora kao službenog jezika na području Grada Subotice, “predstavnici institucija hrvatske nacionalne manjine u Subotici izloženi su teškim uvredama, pretnjama i zastrašivanjima na društvenim mrežama”, saopštilo je Ministartsvo. Te pretnje su, navodi se u saopštenju, “prijavili merodavnoj policijskoj upravi u Subotici te očekuju od merodavnih tela Republike Srbije da im pruže odgovarajuću zaštitu. Shodno tome, kako se dodaje, zatražena je i informaciju od srpskog Ministarstva o postupanju merodavnih tela Srbije, kao i preduzetim merama na zaštiti bezbednosti predstavnika hrvatske zajednice u Vojvodini. Na zvaničnu e-mail adresu Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini stigla je pretnja u kojoj nepoznati pošiljalac, pored ostalog, navodi da će ih “pobiti automatom”, a pretnje je MUP-u prijavio predsednik Saveza Tomislav Žigmanov.
U Hrvatskoj su povećane površine na kojima je zasejana pšenica, a u prolećnoj setvi očekuje se i povećanje zasejanih površina kukuruza i suncokreta, dok bi semena i mineralnog đubriva trebalo biti dovoljno, naglašeno je juče na konferenciji za novinare održanoj u osječkoj Županijskoj komori. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Tugomir Majdak rekao je da je, prema procenama, pšenica posejana na oko 145 hiljada hektara, što je oko devet hiljada više u odnosu na godinu ranije, dok je uljana repica posejana na 30 hiljada hektara, ili na gotovo deset hiljada manje. Očekuje se i da će kukuruz biti posejan na 290 hiljada hektara, odnosno četiri hiljade više u odnosu na prošlogodišnju setvu, rekao je Majdak.