U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa je 14 novih pozitivnih osoba na COVID-19, od kojih su 3 osobe iz Vukovara, po 2 iz Ivankova, Jarmine i Vinkovaca, te po 1 osoba iz Bobote, Cerića, Drenovaca, Gaboša i Vođinaca, a preminulih osoba nema. Od početka epidemije, ukupan broj obolelih osoba je 8928, od kojih je 8567 izlečeno, a 198 je preminulo. Trenutno su u županiji 24 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 197 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 47 207. U samoizolaciji na području županije je 697 osoba, a policija je u danu iza nas evidentirala četiri kršenja mere samoizolacije za koje su počiniocima izdani prekršajni nalozi u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji su pozitivna 3 radnika iz sistema zdravstva, a u samoizolaciji je jedan radnik. Iz sistema obrazovanja ukupno je obolelo 8 nastavnika i 22 učenika, dok se u samoizolaciji nalazi 7 nastavnika i 243 učenika.
U Hrvatskoj su u poslednja 24 časa zabeležena 823 nova slučaja zaraze koronavirusom, a testirano je 5945 osoba. Broj aktivnih slučajeva u Hrvatskoj je danas ukupno 4522. Među njima je 811 pacijenata na bolničkom lečenju, od toga je na respiratoru 78 pacijenata, a preminulo je 12 osoba. Od prvog slučaja zaraze u Hrvatskoj do danas ukupno je registrovana 249 661 osoba zaražena novim koronavirusom, od kojih je 5647 preminulo, oporavile su se 239 492 osobe, a od toga 578 u poslednja 24 časa. Do danas je ukupno testirano 1 416 328 osoba, a u samoizolaciji je trenutno 17 012 osoba, saopštio je Nacionalni štab civilne zaštite.
AstraZeneca je smanjila prognozu isporučivanja vakcina za Evropsku uniju u prvom tromesečju na oko 30 miliona doza, što je trećina ugovornih obaveza i pad od 25 procenta u odnosu na obećanja dana prošli mesec, pokazuje dokument koji je videla agencija Reuters. Taj manjak će biti daljnji udarac na evropski plan vakcinisanja koji je već otežan čestim odlaganjima u isporučivanju vakcina i sporim uvođenjem vakcinisanja u neke države članice. Dokument, podeljen s funkcionerima Evropske unije, pokazuje da firma sada očekuje isporučivanje 30,1 miliona doza do kraja marta, a novih 20 miliona u aprilu. Dokument pokazuje da je britansko-švedska firma još krajem februara procenila isporučivanje vakcine za Evropsku uniju na samo 34 miliona doza za periodu od januara do marta, znatno ispod ugovorenog cilja od 90 miliona doza. Portparol AstraZenece je odbio da komentariše Reutersove navode.
U Hrvatskoj je, prema rečima šefa HZJZ-a Krunoslava Capaka, 25 odsto ljudi bilo u kontaktu s virusom. Više od 168 hiljada ljudi primilo je prvu dozu, a više od 65 hiljada obe doze. Provakcinisanje ide presporo da bismo se mogli opustiti, međutim, brojevi novozaraženih govore da disciplina građana više nije na visokom nivou. Ljudi su se dosta opustili. Rast zaraženih za sada nije odraz otvaranja terasa, to ćemo videti kroz deset dana, nego je to rezultat privatnih zabava i otvaranja škola”, pojasnio je pulmolog Saša Srića za 24 sata. Upozorio je da ako dnevni broj zaraženih pređe 1000, Štab će morati pooštriti mere. “Na pragu smo trećeg talasa i to nimalo ne obeshrabruje. Ako kroz dvenedelje uđemo u treći talas pandemije, teoretski bismo se do leta mogli rešiti tog rasta, ali samo uz stroga poštovanja mera”, dodao je Srića. Istakao je kako ova vakcinisanja “na kapaljku” ne pomažu previše u zaustavljanju pandemije.
Nenad Bučko i njegov tim iz koalicije Živim Vukovar predstavio je novu tačku svog programa usmerenu na razvoj turističkih i kulturnih potencijala Vukovara „Poštujemo prošlost i ona ne sme i ne može biti zaboravljena. Institucije koje su izgrađene kako bi se očuvalo sećanje na duboku ratnu traumu, koju je grad prošao kao i pojedine životne priče ljudi koji su kroz nju prošli neizostavan su deo gradskog identiteta te ih je potrebno nastaviti graditi i razvijati,“ rekao je Bučko. Smatraju kako Vukovar ne može razvijati svoj lični brand, kao i kulturne i turističke potencijale isključivo na memorijalnoj komponenti i obaveznim dolascima školaraca. „Vukovar može ponuditi bogat i zanimljiv turistički i kulturni sadržaj, od Vučedola kao jednog od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi do barokne jezgre i dvorca porodice Eltz, a tu su i mnogi zabavni i kulturni sadržaji od film festivala, streetarta, koncerata, i brojnih drugih događanja. Sve to pruža potencijal da Vukovar pretvorimo u pravi kulturni i turistički biser istočne Hrvatske, ali da bi to učinili moramo izgraditi program koji će povezati sve javne i privatne turističke inicijative u gradu te ih podići na nacionalni nivo,“ objasnili su iz koalicije. „Moramo iskoristiti potencijal turističke zajednice u Vukovaru tako da lokalne kulturne manifestacije i postojeće privatne inicijative podignemo na nivo cele Hrvatske kroz bolji marketing i oglašavanje, ali i ozbiljnu digitalnu kampanju. Turistička zajednica i Gradska uprava nisu te koje prodaju turističke sadržaje, ali moraju podržati i promovisati javne i privatne turističke sadržaje.“ rekao je Bučko. Uz aktiviranje i povezivanje različitih gradskih i privatnih inicijativa Bučko je istakao kako je važno nastaviti razvijati i tehnologiju. Važno je i da planski i kontinuisano ulažemo u tehničko izvođenje naših turističkih sadržaja. Jedna od njih je i ulaganje u tehnologiju virtuelne stvarnosti i proširene stvarnosti koja danas postaje standard u interpretaciji turističkih sadržaja u Evropi i svetu, navedeno je, između ostalog u saopštenju lokalnog HNS-a.
U Hrvatskoj su povećane površine na kojima je zasejana pšenica, a u prolećnoj setvi očekuje se i povećanje zasejanih površina kukuruza i suncokreta, dok bi semena i mineralnog đubriva trebalo biti dovoljno, naglašeno je juče na konferenciji za novinare održanoj u osječkoj Županijskoj komori. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Tugomir Majdak rekao je da je, prema procenama, pšenica posejana na oko 145 hiljada hektara, što je oko devet hiljada više u odnosu na godinu ranije, dok je uljana repica posejana na 30 hiljada hektara, ili na gotovo deset hiljada manje. Očekuje se i da će kukuruz biti posejan na 290 hiljada hektara, odnosno četiri hiljade više u odnosu na prošlogodišnju setvu, rekao je Majdak.