Nastava u drugom polugodištu ove školske godine počinje u ponedeljak, 18. januara, kako je bilo i predviđeno, a do četvrtka će biti jasnija slika o načinu njenog izvođenja. O obliku provođenja nastave kao i do sada odlučuju škola, osnivač i lokalni štab civilne zaštite, a iz Ministarstva nauke i obrazovanja ističu da su u toku konsultacije sa svim osnivačima, odnosno sa županijama i gradovima. Do četvrtka će biti jasnija slika o tome šta će osnivači odlučiti, odnosno kako će se odvijati nastava, dodaju iz Ministarstva. Što se tiče zahteva Sindikata hrvatskih učitelja da se na području Sisačko-moslavačke županije nastava odloži za dve do četiri nedelje, s obzirom na situaciju nakon zemljotresa, iz Ministarstva ističu da su u ovom trenutku otvorene sve opcije. I sindikat Preporod smatra opravdanim zahtev da se odloži početak drugog polugodišta u školama ove županije, a tom bi odlukom, ističu u saopštenju, prosvetna vlast poslala poruku o prepoznavanju težine situacije.
Ministar zdravstva Vili Beroš izjavio je kako je zadovoljan odazivom na vakcinisanje protiv covida-19, da se traži “vakcina više”. Rekao je kako su juče poslepodne u dogovoru s Evropskom komisijom potvrdili novu dodatnu količinu Pfizerove vakcine od 700 hiljada doza. Što se tiče privatnih zdravstvenih radnika, Beroš je rekao da nisu na njih zaboravili te će se oni vakcinisati krajem ovog ili početkom sledećeg meseca.
Na jučerašnjoj konferenciji za medije Nacionalnog štaba civilne zaštite direktor Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo Krunoslav Capak najavio je da danas u Hrvatsku stiže 3600 doza Modernine vakcine, a u januaru i februaru treba stići ukupno 52 hiljade doza te vakcine. Prva isporuka od 2000 doza ide u Sisačko-moslavačku županiju, a 1600 za hitne službe. – Ako se registruje AstraZeneca i ako dobijemo potrebne količine, sigurno će se vakcinisati 50 odsto stanovništva do leta. Toliko ćemo imati vakcine. No, tablice se svakodnevno menjaju. Pfizer će nam isporučiti ukupno milion i 690 hiljada doza, a planiran je bio milion. Naravno da smo pazili da doze ne dođu prekasno. Moderna je ponudila dodatne doze u četvrtom kvartalu, no tad nam više nije potrebno. Pfizer je ponudio ranije pa smo uzeli njih – pojasnio je Capak.
Saborski opozicioni klubovi dogovorili su predlaganje osnivanja istražne komisije o posleratnoj obnovi nakon što se posle zemljotresa u Sisačko-moslavačkoj županiji pokazalo da kuće nisu adekvatno obnovljene, a očekuju i podršku HDZ-a. “Složili smo se da je potrebno obuhvatiti čitavo područje Hrvatske, jer nisu samo Petrinja, Sisak i Glina područja na kojima se događala obnova, a koja su seizmički aktivna”, rekao je čelnik SDP-a Peđa Grbin. “Smatramo da je komisija potrebna, ne samo da bi se utvrdila odgovornost i da bismo naučili lekcije za budućnost, nego kako bi videli postoji li i na tim područjima potreba za ojačavanje građevina koje nisu napravljene na adekvatan način”, poručio je Grbin. Što se tiče osoba koje bi trebale odgovarati reč je o osobama poput sisačko-moslavačkog župana Ive Žinića “koji sada na sve načine pokušava sa sebe skinuti odgovornost, međutim, evidentno je da on odgovornost ima”, poručio je Grbin i dodao da su u fokusu SDP-a su i robne zalihe jer se pokazalo da nešto u tom sistemu ozbiljno ne funkcioniše jer kontejnera nema. Od vladajućih očekuje odgovornost i da shvate da istražna komisija nije usmerena ni protiv koga lično, nego je reč o tome kako pomoći građanima da se ovo ne ponovi.
Preduzetnici Vukovarsko-sremske županije u 2019. godini su ostvarili konsolidovani neto profit od 604,6 miliona kuna, što je pad za 14,6 odsto, dok su bruto investicije u novu dugotrajnu imovinu porasle za 43,3 odsto na 357,4 miliona kuna, pokazuje analiza Fine. U našoj županiji sedište je imalo 2180 preduzetnika, kod kojih je bilo 20 139 zaposlenih, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje broja zaposlenih za 2297 ili 12,9 odsto. Naši preduzetnici su u 2019. godini ostvarili prihode u iznosu od 19,6 milijardi kuna, što je za 3,7 odsto više u odnosu na 2018. godinu, dok su im ukupni rashodi porasli za 4,2 odsto, na 18,8 milijardi kuna. Prosečna mesečna neto plata iznosila je 4417 kuna, što je 4,6 odsto više u odnosu na 2018. godinu, ali i 24 odsto manje od prosečne plate na nivou zaposlenih kod preduzetnika u Hrvatskoj, koja je iznosila 5815 kuna.
Na hrvatskim putevima prošle godine poginulo je 237 osoba, što je oko 20 odsto manje nego godinu ranije, saopšteno je juče iz policije. U godini iza nas broj poginulih manji je za 60, a zabeleženo je i smanjenje broja saobraćajnih nesreća za 17 procenata, odnosno sa oko 31 hiljadu u 2019. na oko 26 hiljada u 2020. Prošle godine je bilo i oko 10 odsto manje teško povređenih, odnosno njih 2268 u odnosu na 2525 tokom 2019. dok je broj lakše povređenih osoba manji za 26 procenata, pokazala je policijska statistika.
U Borovu u Glavnoj ulici, juče u poslepodnevnim časovima dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj je smrtno stradala 74-godišnjakinja. Vozač, 53-godišnjak iz Borova je upravljao ličnim automobilom vukovarskih tablica pri čemu je naletio na pešakinju. Na teren su izašli radnici hitne medicinske pomoći koji su konstatovali da je žena odmah preminula.