Početkom ove godine Vlada Republike Hrvatske prihvatila je paket uredbi o reorganizaciji policije, a ulaskom u Šengen približno 1000 policajaca biće preraspoređeno na nova radna mesta, jer više neće biti potrebni na granicama s državama koje su već u Šengenu, a granični režim ostaje prema Srbiji, Bosni i Hercegovini te Crnoj Gori. Iz Sindikata policije Hrvatske istakli su da su poučeni iskustvom iz 2013. godine, kada je nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju veliki broj carinika ostao neraspoređen jer se nije na vreme planiralo. Godinama ukazuju, kako hrvatskoj javnosti, tako i resornom Ministarstvu unutrašnjih poslova i Vladi, da je neophodno da se unapred planira način i proces u kojem će Hrvatska pristupiti daljnjim integracijama u okviru EU-a, poput Šengena i evrozone. Edin Sarajlić, glavni sekretar Sindikata policije istakao je da je Ministarstvo prihvatilo njihove predloge, pa se upravo u sklopu pripreme za ulazak u Šengen poslednjih nekoliko godina na unutrašnjim granicama prema EU-u novi policijski službenici nisu zapošljavali, ili su ta zapošljavanja bila minimalna. U Sindikatu smatraju da će navedeni broj policajaca Ministarstvo moći da zbrine na radnim mestima u policijskim upravama u kojima rade, odnosno u policijskim stanicama.
Proizvodnja jabuka i krušaka u zemljama Evropske unije i dalje ima rastući trend, ali izvan EU-a, poput Kine i SAD-a, proizvodnja opada. Zbog toga je važno stimulisati konzumaciju jabuka i krušaka i usmeriti se na nova tržišta. Ove sezone očekuje se urod jabuka i krušaka u Evropi u granicama normale, a problemi s kojima se suočavaju proizvođači je negativan trend u potrošnji jabuka. Domaći voćari ove godine očekuju jako loš kvalitet uroda jabuka i ne gledaju s optimizmom na situaciju u kojoj se trenutno nalaze, a ukoliko ne bude značajnija pomoć države, mogu jedino da očekuju propast. Zamenik predsednika Hrvatske voćarske zajednice, Stjepan Zorić potvrdio je da su nesređeno tržište i elementarne nepogode učinile svoje i voćari su došli do dna. Iz godine u godinu beleži se pad površina pod nasadima jabuka i ono što voćari nisu povadili rade ekstenzivno, tek toliko da se radi s minimalnim agrotehnikama. Oni nasadi koji su podignuti bez navodnjavanja i bez mreže to mogu da podnesu jer su amortizovani, međutim, pojedini su uložili po 50 hiljada evra po hektaru u opremanje voćnjaka, koji su vrh tehnologije kakav se primenjuje na zapadu i ne znamo šta će s tim. To je veliki problem i bez pomoći države to neće opstati, pojasnio je Zorić.
Hrvatske vode u saradnji s Gradom Vukovarom realizuju kapitalni projekat uređenja korita Vuke, s tim da uređenje Vuke i obalnog pojasa na području Vukovara uključuje dve celine koje se odnose na deonice Vuke od ušća u Dunav do Bobotskog kanala, piše Glas Slavonije. Mario Spajić, zamenik direktora vodnoprivrednog odeljenja za Dunav i Donju Dravu Hrvatskih voda je rekao da stanje uređenosti Vuke ne odgovara hidrotehničkim, urbanističkim, ekološkim i prejzažnim kriterijumima na području grada. „Vodostaji reke tokom letnjeg perioda uobičajeno se nalaze u domenu malih voda, odnosno česte su pojave malog, ili gotovo nikakvog dotoka, što prouzročuje loše stanje voda na području Vukovara. Ovim će se projektom trajno izgraditi sistem odbrane od poplava te ujedno omogućiti upravljanje vodnim režimom Vuke”, rekao je Spajić, dodavši da vrednost radova za uređenje Vuke i obalnog pojasa na području Vukovara iznosi oko 57 miliona kuna. Podsetio je da se projekat provodi od 2018. godine, kada su počeli radovi na građenju prve i druge faze uređenja reke Vuke, ukupne vrednosti više od 12 miliona kuna bez PDV-a, s rokom izvršenja do kraja ove godine. Do sada je dovršeno oko 80 odsto radova, s tim da se kraj radova prve i druge faze očekuje do oktobra ove godine.
Prosečna mesečna neto plata isplaćena u Gradu Zagrebu za maj je iznosila 8863 kune, što je porast za 7,4 odsto u odnosu na prošlogodišnji maj, objavljeno je iz Odeljenja za statistiku Gradske kancelarije za strategijsko planiranje i razvoj grada Zagreba. U odnosu na prosečnu mesečnu platu za maj na nivou Hrvatske, koja je iznosila 7690 kuna, prosečna zagrebačka neto plata bila je veća za 1173 kune. Po podacima Odeljenja za statistiku, najviša prosečna mesečna neto plata u pravnim osobama za maj isplaćena je u delatnosti vađenja sirove nafte i prirodnog gasa, u iznosu od 15 851 kunu, a najniža je isplaćena u proizvodnji kože i sličnih proizvoda, u iznosu od 4883 kune.
Bolest majmunskih boginja službeno je prijavljena u više od 80 zemalja sveta, a u Evropi i SAD-u počelo je vakcinisanje, ali ne masovno. U Hrvatskoj je do sada prijavljeno 12 slučajeva, ali neće biti masovnog vakcinisanja, poručeno je iz Zavoda za javno zdravstvo. „Čekamo vakcinu i jednom kada dođe, biće namenjena za postekspozicijsko vakcinisanje, što znači da će prvenstveno da bude namenjeno osobama koje su bliski kontakti zaraženih”, pojasnila je Vesna Višekruna Vučina, epidemiolog Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo. Naglasila je da su od 12 zaraženih svi dobro i da se uglavnom radilo o osipu, blago povišenoj temperaturi i glavobolji.
Na Veleučilištu “Lavoslav Ružička” u Vukovaru za upis preddiplomskih stručnih studija u drugom upisnom roku ostalo je slobodno 130 mesta. Za one koji žele redovno da studiraju na raspolaganju je 41 mesto na studiju trgovine, 46 na upravnom studiju i samo jedno na studiju fizioterapije, a za vanredne studente ostalo je 16 slobodnih mesta na studiju trgovine, samo jedno na upravnom i 25 na studiju fizioterapije. Do kraja avgusta trajaće javni konkurs za ostvarivanje prava studenata na smeštaj u Studentskom domu Leopold. U odnosu na prošlu godinu cene su više za 20-ak odsto, dekan Veleučilišta Željko Sudarić je rekao da prijave polako pristižu i ne sumnja da će i sledeće akademske godine biti popunjeni do poslednjeg mesta. Naveo je da će zbog rasta cena energenata u septembru imati sastanak odbora javnih veleučilišta te verovatno ići s upitom prema osnivaču Veleučilišta, odnosno Ministarstvu nauke i obrazovanja, za pokrivanje dela troškova.