U Vukovarsko-sremskoj županiji danas je potvrđeno još 6 novih pozitivnih osoba na COVID-19, i to 5 osoba iz Vinkovaca i 1 iz Bapske. Ukupan broj obolelih osoba od početka epidemije je 514, od kojih je 344 osoba izlečeno, a 5 osoba je preminulo. Trenutno su u županiji 24 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirano je 98 osoba, te je ukupno testiranih do sada na području županije 6352. U samoizolaciji na području županije je 271 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji je pozitivno 15 zdravstvenih radnika, 2 lekara, 7 medicinskih sestara i tehničara, 5 drugih zdravstvenih i 1 nezdravstveni radnik, a u samoizolaciji je 19 zdravstvenih radnika, 2 lekara, 12 medicinskih sestara i tehničara, 4 druga zdravstvena i 1 nezdravstveni radnik.
Pomoćnik ministra obrazovanja Momir Karin rekao je danas da postoje tri scenarija za provođenje nastave u novoj školskoj godini te istakao da ministarstvo želi omogućiti potpunu nastavu u školama, ali da postoje i scenariji mešanog oblika nastave i potpune online nastave.“Postoje tri scenarija – onaj koji želimo da bude je taj da učenici budu u svojim školama i klupama i da se nastava održava u školama, drugi je da se nastava održava delom online, delom u školama, a treći je, da će se u najgorem slučaju, nastava održavati online”, rekao je Karin za HRT. Napomenuo je da je stav ministarstva da deca trebaju biti u školama, pa tako neće biti potpune blokade sistema ako se dogodi situacija zaraze koronavirusom i određeno žarište.“Više neće biti potpune blokada celog sistema nego ćemo, ako se negde pojavi određeno žarište, tom razrednom odelenju, školi, području ili gradu davati jasna uputstva”, poručio je i dodao da moguće blokade neće biti generalne za celu Hrvatsku.Podsetio je da školska godina počinje 7. septembra i da je ministar obrazovanja Radovan Fuchs već imenovao telo u kojemu učestvuju epidemiolozi, osnivači školskih ustanova, obrazovni sindikati i agencije.
Lani se iz Hrvatske, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, iselilo 40.148 ljudi, među kojima je bilo 32.453 hrvatskih državljana te 7667 stranaca. Istovremeno, lani smo imali rekordan broj doseljenih, njih 37.726, među kojima je bilo 27.834 stranaca i samo 9882 hrvatska državljanina. Poređenja radi, od 2013. do 2016. u Hrvatsku se u proseku doseljavalo desetak hiljada ljudi godišnje i hrvatskih državljana i stranaca, a prvi veći skok doseljenih bio je 2018. kada se doselilo 26 hiljada ljudi i među njima 66 odsto stranaca. Očito je da zasad nema ništa od povratka novih hrvatskih iseljenih u domovinu, niti je iseljavanje hrvatskih državljana zaustavljeno, a kako se toliki odlazak mladih ljudi ne može nadoknaditi, hrvatsko tržište rada manjak ljudi nadoknađuje zasad pre svega doseljavanjem iz susednih zemalja, piše dnevnik.Najveći broj odseljenih iz Hrvatske bio je u dobi od 20 do 39 godina, čak njih 44,3 odsto. Najviše hrvatskih državljana iseljava se i dalje u Nemačku, dok je najveći broj doseljenih iz BiH i Srbije.
Krajem jula ove godine u evidenciji Hrvatskog zavoda za zapošljavanje (HZZ) registrovane su 151.433 nezaposlene osobe, što je na mesečnom nivou porast za 0,5 odsto, a na godišnjem za 32,4 procenata, objavio je juče HZZ. Tako je u julu, nakon dva meseca pada na mesečnom nivou, ponovo zabeležen rast broja nezaposlenih, za 782 osobe u odnosu prema junu ove godine. Početak avgusta donosi takođe porast broja nezaposlenih, s obzirom na to da je, prema dnevnim podacima s internet-stranice HZZ-a, trenutno na Zavodu 153.387 nezaposlenih, što je 1954 osobe više nego krajem jula. Prema podacima HZZ-a, u julu je ove godine 37.679 nezaposlenih, ili 24,9 odsto ukupnog broja nezaposlenih, koristilo novčanu nadoknadu. Na godišnjem nivou broj korisnika novčane nadoknade povećan je za 58,9 odsto.
Nakon izjave predsednika SDS S Milorada Pupovca da je Škabrnja njegov zavičaj I da već dugo oseća potrebu da sa rođacima I drugima podeli bol zbog stradanja u tom mestu tokom poslednjeg rata, načelnik te opštine Nediljko Bubnjar rekao je da bi za eventualni dolazak Pupovca trebalo najpre ispuniti neke preduslove, dok je ratni komandant Marko Miljanić protiv.“Pad Vukovara” I zločin u Škabrnji, koja je tokom rata bila pod kontrolom Srba, u Hrvatskoj se smatraju “najtragičnijim događajima u novijoj istoriji”, poručio je Miljanić.
Odbor za priznanja Vukovarsko-sremske županije objavio je Javni poziv za podnošenje predloga za dodelu priznanja Županije u 2020. godini. Priznanja Županije su Počast Županije, Nagrada Županije i Povelja Županije. Počasti se dodeljuju državnicima, funkcionerima i istaknutim pojedincima, domaćim i stranim državljanima, inostranim i međunarodnim organizacijama te pravnim osobama, koji su značajno pridoneli opštem napretku i promovisanju položaja i ugleda županije ili dali zapažen doprinos razvoju određene delatnosti i opštem napretku županije. Nagrada ili povelja se dodeljuje za izuzetna ostvarenja u području: privredne delatnosti, nauke i kulture, prosvete, zdravstva i socijalne brige, tehničke kulture, telesne kulture i sporta, lokalne samouprave, očuvanja i zaštite životne sredine te humanitarnog delovanja, a može se dodeliti pojedincima, grupama za kolektivna ostvarenja i pravnim osobama. Nagrada za životno delo dodeljuje se pojedincima koji žive na području županije ili su na tom području proveli deo života tokom kojeg su postigli ostvarenja zbog kojih se nagrađuju. Nagrada pojedincu dodeljuje se u obliku novčane nagrade, a pravnoj osobi u vidu plakete.