Međunarodni monetarni fond (MMF) nakon posete Hrvatskoj objavio je izveštaj u kome se navodi da će prosečna stopa inflacije u 2024. iznositi 4,2 odsto i pasti na željenih dva odsto tek na kraju 2025. Vlada Hrvatske je ranije navela da na kraju ove godine očekuje prosečnu inflaciju od 3,1 odsto, ali MMF je uzdržaniji u svojoj prognozi i ukazuje na upornu inflaciju u hrvatskom sektoru usluga zbog povećanja plata i turističke potražnje. Prema očekivanju organizacije iz Vašingtona, hrvatska ekonomija bi ove godine mogla da poraste za 3,4 odsto zbog snažnog rasta domaće potražnje, a u 2025. za 2,9 odsto. „Kratkoročni ekonomski izgledi Hrvatske su povoljni, ali smanjena produktivnost i nedostatak radne snage predstavljaju izazove za njene srednjoročne izglede za rast”, navodi se u izveštaju na sajtu MMF-a. Kako se navodi, nova hrvatska vlada treba da i dalje bude oprezna povodom državnih izdataka i sprovede dalje reforme kako bi obezbedila sredstva za buduće ekonomske šokove. Ukupan hrvatski deficit će u 2024. porasti na 2,5 odsto BDP-a zbog velikodušnog rasta socijalnih davanja i naknada zaposlenima u javnom sektoru, dodaje se u izveštaju. MMF ističe da ove mere treba ograničiti i svesti ih samo na najugroženije da bi se očuvala finansijska stabilnost zemlje i stvorile zalihe za budućnost.
CARNET i Centar za nestalu i zlostavljanu decu potpisali su juče sporazum o saradnji na stvaranju bezbednijeg online okruženja za decu i mlade, a njegovo potpisivanje važan je korak ka jačanju zajedničkih aktivnosti u području prevencije zlostavljanja i nestanka dece. Ovim sporazumom počinje nova era saradnje s ciljem povećanja bezbednosti dece na internetu i edukacije mladih o sigurnom korištenju tehnologije, saopšteno je iz Centra. U okviru saradnje, CARNET će da pruži tehničku podršku i resurse Centru za nestalu i zlostavljanu decu, dok će Centar koristiti svoje dugogodišnje iskustvo u radu s decom i mladima kako bi zajedno s CARNET-om razvio inovativne edukativne programe i inicijative. -Potpisivanje sporazuma predstavlja veliki korak u povezivanju svih ključnih učesnika koji imaju važnu i odgovornu ulogu u vaspitanju i obrazovanju dece i mladih, istakao je osnivač i voditelj Centra Tomislav Ramljak. Direktor CARNET-a Hrvoje Puljiz rekao je da potpisivanje sporazuma nije samo individualna odgovornost, već i zajednička obaveza, kako bi decu ojačali alatima i znanjem potrebnim za bezbednu i odgovornu upotrebu interneta, te kako bi podržali roditelje i nastavnike u njihovim naporima da zaštite decu od različitih online opasnosti.
Evropska mreža za zaštitu i promociju kulturne baštine Evropa Nostra, koja na istim temama sarađuje s Evropskom komisijom, dodelila je SNV-u nagradu za projekat Tišina koja je srušila spomenik u kategoriji “Angažman građana i podizanje svesti”. Reč je o važnom priznanju jer je projekat posvećen antifašističkoj spomeničkoj baštini – Spomeniku pobedi revolucije naroda Slavonije kipara Vojina Bakića, koji je podignut 1968. godine a 1992. višednevnim miniranjem srušen od strane pripadnika Hrvatske vojske. Umetnička obnova i “oživljavanje” Bakićevog spomenika kroz upotrebu digitalnih tehnologija i novih metoda reaktivacije baštine je uži cilj projekta, čiji tim čine Milorad Pupovac kao autor koncepta, Sandro Đukić kao autor, kustos Davorka Perić i Lana Lovrenčić, autorka diskurzivnog programa. Žiri je naglasio da je reč o pristupu koji otvara pozitivan dijalog i stvara prostor za diskusiju o disonantnoj i često zaboravljenoj baštini s povezanim zajednicama, te može poslužiti kao važan model za druge, slične kontekste. Fokus na modernističku i antifašističku baštinu jasnih političkih konotacija izdvaja ga u odnosu na uobičajene baštinske projekte usmerene na tradicionalna kulturna dobra, pa tako i u odnosu na ostale ovogodišnje dobitnike nagrade Evropa Nostra, istakao je Milorad Pupovac, podsećajući na činjenicu da je Bakićev spomenik podignut “u slavu jednom od najsnažnijih evropskih pokreta otpora, oslobodilačkih pokreta protiv okupacionih snaga fašizma, nacizma i domaćih kvislinga kao što su bile ustaše”.
Veće srpske nacionalne manjine Osječko-baranjske županije u saradnji sa Zajedničkim većem opština organizovalo je izlet za 40 učenika koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku i kulturi u Osnovnoj školi Kneževi Vinogradi i Osnovnoj školi “Dr. Franjo Tuđman” Beli Manastir. Učenici od prvog do osmog razreda u pratnji učiteljica imali su priliku da posete Kulturni i naučni centar Milutin Milanković u Dalju, Srpski dom u Vukovaru, te Zajedničko veće opština, Srpski kulturni centar i biblioteku Zaharija Orfelin. Ispred Zajedničkog veća opština ulogu i rad institucije predstavio je predsednik Dejan Drakulić.
Srbin iz Hrvatske dobio je, prema nepravosnažnoj presudi Opštinskog suda u Sisku, 20.650 evra odštete od Hrvatske za mučenje u logoru u Kerestincu 1991. godine, 20 godina nakon što je podneo tužbu. Đ.J. je uhapšen u novembru 1991. godine jer se, kako su tvrdili tužioci, nakon osamostaljenja Hrvatske “priključio JNA i na Baniji vrbovao srpsko stanovništvo da organizuje referendum za priključenje Petrinje Srpskoj autonomnoj oblasti (SAO) Krajina”. Na teret mu je stavljeno “učešće u oružanoj pobuni protiv Hrvatske”.Nakon što je neko vreme proveo u pritvoru u Sisku, kao i u logoru u Gajevoj ulici u Zagrebu, Đ.J. je završio u logoru u Kerestincu, gde je fizički i psihički zlostavljan. Tokom procesa opisao je kako je maltretiran zajedno sa ostalim zatvorenicima i naveo da su ga tukli pripadnici ili hrvatske vojske ili hrvatske policije”. Đ.J. koji se kasnije odselio u Austriju gde je 1999. ostvario pravo na invalidsku penziju, tužbu je podneo u martu 2004. godine.Osim odštete, od Hrvatske je tražio i izgubljenu zaradu od 312.000 evra, ali sud taj zahtev nije prihvatio. Predstavnici Hrvatske tvrdili su na sudu da mu ne bi trebalo isplatiti odštetu jer, kako su naveli, nije bio neosnovano uhapšen. S obtirom da je postupak protiv njega završen odlukom o pomilovanju, tužioci su tvrdili da to “nije isto kao oslobađajuća presuda”. Nakon što je čuo iskaze veštaka koji su opisali kakve je posledice maltretiranja pretrpeo Đ.J, sud je uvažio pravo na odštetu.
Tokom prvih pet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2023. godine, ukupan broj saobraćajnih nesreća veći je za 8 procenata a broj stradalih lica za 24,5 odsto, saopšteno je iz vukovarsko – sremske policijske uprave. Broj saobraćajnih nesreća sa smrtno stradalim osobama je isti dok je broj nesreća s materijalnom štetom veći je za 1 procenat. Uspoređujući broj nesreća i njenih posledica tokom prvih pet meseci ove godine, evidentno je pogoršanje stanja bezbednosti, navedeno je u izveštaju policije. Policija je podsetila na tri teške saobraćajne nesreće u ovom mesecu. S ciljem ostvarivanja ciljeva Nacionalnog plana sigurnosti drumskog saobraćaja, policijski službenici usmeriće aktivnosti na vozače motora, mopeda, trotineta i biciklova kako bi sprečili negativan trend događanja teških saobraćajnih nesreća. Aktivnosti će se provoditi do kraja 2024. godine.