Predsednik Srpskog narodnog veća (SNV) Milorad Pupovac uručio je juče još jedno vozilo u okviru projekta “Od vrata do vrata”. Automobil će biti na usluzi svima koji su socijalno ugroženi s područja grada Obrovca i šire okoline. SNV-ovi vozači pratioci, kroz ovaj program besplatne usluge prevoza starijih loca koje žive u ruralnim, izolovanim te slabije ekonomski i demografski razvijenim područjima već deluju u Benkovcu, Erveniku i Kninu, Gračacu, Donjem Lapcu, Gospiću i Lovincu, Glini, Petrinji, Sunji i Donjim Kukuruzarima, Slatini, Voćinu, te Krnjaku (Vojnić, Barilovići, Slunj) i Pakracu (Požega), a popis će se ovih dana dodatno proširiti.
Na predstojećim parlamentarnim izborima ukupno je 165 lista u 11 izbornih jedinica, dok će u 12., manjinskoj jedinici, biti 17 kandidata. U devetoj izbornoj jedinici je 18 lista i ujedno najviše a najmanje lista,odnosno 8, ima u jedanaestoj izbornoj jedinci, u kojoj bira hrvatska dijaspora.Prema poslednjem ispitivanju javnog mnjenja , HRejtingu, koje je provedeno po izbornim jedinicama, HDZ je u prednosti pred SDP-ovom koalicijom, koja, prema toj anketi, može da računa na nešto više mandata nego pre četiri godine, dok HDZ osvaja nešto manje. Približno isto mandata kao na prethodnim izborima mogli bi da osvoje i Domovinski pokret, Most i Možemo. Bez 11. izborne jedinice u kojoj glasa dijaspora i 12. u kojoj se bira osam manjinskih zastupnika, rezultati ankete pokazali su da bi HDZ – u pripalo 60 mandata, 6 manje u odnosu na prošle izbore a SDP-ovoj koaliciji Reke pravde – 44 mesta, odnosno 3 više u odnosu na izbore iz 2020. godine. Sledi Domovinski pokret sa 14 Možemo i Most sa 9, IDS 2 a Fokusu i Platformi međimurskog župana Matije Posavca prema provedenoj anketi, pripao bi 1 mandat.
Jedna od glavnih ekonomskih tema još uvek je rast cena i to skoro dve godine nakon početka velikog rasta inflacije koju su uzrokovale pandemijske mere i rat u Ukrajini. Iako se u većini država rast cena smanjio gotovo do prirodnog nivoa od 2 odsto, u Hrvatskoj je pad rasta cena puno sporiji nego u većini drugih država EU. Činjenica je da cene u Hrvatskoj rastu sporije nego u drugoj polovini 2022., ali je rast još uvek prisutan i nije zanemariv a najveća pažnja usmerena je na porast cena hrane jer, ona čini najveći deo mesečnih troškova domaćinstva a Hrvatska je četvrta u EU po visini rasta cena hrane. Prema podacima statističke agencije Eurostata, rast cena hrane (bez pića i duvana) je u februaru ove godine u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio 2.7 odsto u EU i 3.1 odsto u evrozoni. Hrvatska je jedna od zemalja koja nije uspela da staviti cene hrane pod kontrolu.
Govoreći o ekonomskim pitanjima i makroekonomskim projekcijama za nadolazeći period, analitičar Damir Novotny je rekao da se naglim rastom cena u 2021. i 2022. godini i njenim usporavanjem u 2023., videlo da inflacija nije samo pitanje vanjskih šokova nego da se radi o strukturnom problemu. Istakavši da u Hrvatsku dođe 20-ak miliona turista godišnje koja im je uvek bila jeftinija, rekao je da prošle godine turisti nisu bili iznenađeni rastom cena, jer su one rasle zbog velike potražnje i nedovoljne ponude roba i usluga, dodajući da vlada nije razumela ovakav strukturni problem, a to je da nemamo dovoljno hrane dok imamo veliku turističku potražnju tokom leta. “Hrvatska i Crna Gora su jedine zemlje Mediterana koje nemaju dovoljno hrane da prehrane turiste koji dođu.Vladine mere podsticanja rasta potrošnje su imale svoj efekat na budžet i potrošnju i stvorile zatvoreni krug, što veća potrošnja, to je više novca u budžeti, nakon čega budžet može da se smanjuje, podizanjem plata iznad rasta produktivnosti, rekao je Novotny, istakavši da je problem što Hrvatska nema produktivnost. Rast plata nije posledica rasta produktivnosti nego s jedne strane rasta potražnje za radnom snagom, a s druge strane državni sektor je bio taj koji je podizao plate, rekao je Novotni i poručio da će zbog dubokih strukturnih problema inflacija da bude problem u sledećih desetak godina.
Premijer Andrej Plenković zaključio je da će u Hrvatskoj još nekoliko godina vladati velika potražnja za radnom snagom, poručio je i da će Hrvatska i dalje dizati svoj prosek razvijenosti i da nam neće biti uskraćen europski novac. U Hrvatskoj paralelno traje obnova nakon zemljotresa 2020., grade se putevi, željeznice, mostovi, za što nemamo dovoljno građevinskih firmi i radnika.Takva velika potražnja utiče i na naš privrednirast i trajaće još nekoliko godina, rekao je Plenković u uvodnom govoru poslovnog foruma “Migracije – tržište rada – administracija”u Zagrebu. Odbacio je tezu da će uskoro za Hrvatsku nestati evropskog novca. Rekao je i da je Hrvatska u proteklih 11 godina u plusu od 14,5 milijardi evra u odnosu na ono što je uplatila u budžet EU.