Grad Vukovar u ovom trenutku kao poslovni subjekat, u odnosu na isti period prošle godine beleži enormno povećanje električne energije, rekao je na današnjoj konferenciji za medije u gradskoj upravi, gradonačelnik Ivan Penava, ukazujući na situaciju koja se već duži period nagoveštava u kontekstu poskupljenja struje i energenata, a koja je posebno došla do izražaja zbog aktuelne situacije u Ukrajini. Celu situaciju, gradonačelnik je prikazao i ilustrativno u vidu prezentacije. Ista je pokazala da je u odnosu na isti period prošle godine električna energija poskupela za 262 odsto. Samo na primeru javne rasvete, gradonačelnik je naveo da u odnosu na prošlu godinu i iznos tek nešto veći od 2 miliona kuna, ove godine za tu namenu Grad mora da izdvoji 5,4 miliona kuna. Kako bi delimično ublažili aktuelno stanje, Grad je bio prisiljen da osmisli modele štednje. Gradonačelnik je naveo dva moguća modela. Jedan je da ubuduće javna rasveta radi sa upala manje rasvetlih tela ili da se poveća iznos za komunalnu nadoknadu građanima. Građani će se o modelima moći da izjasne putem ankete, a gradonačelnik je rekao kako je sam skloniji prvom modelu štednje. Odgovornost za trenutno stanje vezano uz cenu energenata, gradonačelnik isključivo vidi u aktuelnoj vlasti na državnom nivou, koja se, kako je rekao nije ponašala u skladu sa trenutkom i vodila samostalnu politiku u snabdevanju neophodnim energentima.
U Palati Srem u Vukovaru župan Vukovarsko-sremske županije Damir Dekanić danas je sa saradnicima održao sastanak sa delegacijom Kantona Centralna Bosna Federacije Bosne i Hercegovine. Reč je o sastanku na kojem se razgovaralo o mogućnostima saradnje i ostvarivanja zajedničkih projekata, rekao je župan Dekanić naglasivši da mu je, od početka mandata, cilj povezivanje sa svim Hrvatima van Hrvatske. Predsedavajući Sabora Kantona Centralna Bosna Josip Kvasina je rekao da im je cilj, s obzirom da je Hrvatska članica Evropske unije, bolje se upoznati sa načinima povlačenja novca iz EU fondova. Pojasnio je da je dogovoreno da stručnjaci iz Hrvatske dođu u BiH, edukovati svoje kolege o EU fondovima. Direktorka Razvojne agencije Vukovarsko-sremske županije Zrinka Čobanković rekla je da je plan provoditi prekogranične projekte od zajedničkog interesa. Najavila je da je u fazi programiranja Intereg IPA prekogranični program Hrvatska – Bosna i Hercegovina – Crna Gora, vredan 17,6 miliona evra i u okviru kojeg se već u septembru očekuju prvi projekti vezani za kulturu, preduzetništvo, zdravstvo i socijalni rad.
Tokom dana trebale bi da budu izdane prve, probne, izbegličke kartice, odnosno kartice stranaca pod privremenom zaštitom, s kojom imaju pravo na boravak, rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, a da ne moraju da podnose zahtev za azil, piše Jutarnji list. Tokom petnaest dana rata iz Ukrajine je izbeglo više od dva miliona ljudi, a utočište je u Hrvatskoj, zasad, pronašlo više od 4300 osoba, od kojih su 88 odsto žene i deca. Iz Direkcije civilne zaštite dnevnik saznaje da dnevno uđe gotovo 500 osoba te da zasad nema problema s pronalaskom smeštaja. Najveći deo i dalje je smešten u privatnim smeštajima, kod prijatelja, porodice ili su im krov nad glavom omogućili naši građani. Ipak, deo njih se nalazi i u prihvatnim centrima i kolektivnim smeštajima. Izbeglička kartica, koja izgleda kao stara vozačka dozvola i zelene he boje, najvažniji je dokument za ostvarivanje prava, pa tako i finansijsku pomoć. Kako Jutarnji list neslužbeno saznaje, jedan od najizglednijih modela finansiranja izbeglica biće prema postojećem Zakonu o socijalnoj zaštiti, a provodiće se nakon izdavanja izbegličkih iskaznica. Zakon se neće odnositi na one Ukrajince, koji se ne izjasne kao izbeglice, nego u Hrvatskoj borave uz pomoć turističke vize, koja se izdaje na 90 dana. Ukoliko se bude radilo prema konkretnom zakonu, i u slučaju raseljenih Ukrajinaca, jednokratna nadoknada, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, iznosi godišnje do 2500 kuna za samca te do 3500 kuna za domaćinstvo.
Sa ciljem ubrzavanja aktivnosti na završetku kreiranja prekograničnog projekta „Dunav nas spaja“, u Razvojnoj agenciji Vukovarsko – sremske županije održan je radni sastanak, kojem su prisustvovali zamenik župana Srđan Jeremić, predsednik Koordinacije Veća i predstavnika nacionalnih manjina naše županije, Svetislav Mikerević, potpredsednik i sekretar Koordinacije Joakim Erdelji i Dušan Latas, a ispred Razvojne agencije, direktorka Zrinka Čobanković sa saradnicama. Dogovoreno je da će do kraja ovog meseca biti završena prva radna verzija ovog projekta od strane Županije, a na bazi podataka prikupljenih od svih nacionalnih manjina sa područja istoka Hrvatske. Kao osoba zadužena za formulisanje ovog projekta i svih aktivnosti vezanih uz njega, ispred Razvojne agencije imenovana je Anđelka Krstić. Nakon toga, sa radnom verzijom biće upoznati svi članovi Koordinacije, koji će istu prezentovati članovima svojih manjinskih Veća. Nakon toga biće objedinjeni delovi projekta od strane Vukovarsko – sremske županije i AP Vojvodine, čime će isti biti završen i spreman za apliciranje na javni poziv, koji se očekuje početkom jeseni.
Izvršni odbor SDSS-a Vukovarsko-sremske županije na sinoćnjoj sednici raspustio je stranačke organe Opštinske organizacije u Markušici i Dragoslava Zorića imenovao za poverenika. Stranački organi su raspušteni iz činjenice da su prošle godine preminuli predsednik i potpredsednik ogranka, Budimir Drača i Miroslav Jelača. Procena županijskog Izvršnog odbora je da je politički najkorektnije i za rad ogranka najsvrsishodnije održati Skupštine mesnih ogranaka i iz njih delegirati predstavnike u najviše telo opštinske organizacije. Rok za održavanje vanredne izborne Skupštine, uz prethodno održavanje Skupština mesnih organizacija, je kraj aprila ove godine.