Nakon što je jutros potvrđen novi, šesnaesti slučaj koronavirusa u Hrvatskoj, lokalni mediji neslužbeno saznaju da postoji mogućnost da se koronavirus pojavio i u vukovarskoj bolnici, te da je celo prizemlje bolnice zatvoreno. Nezvanično, radi se ženi iz jednog sela i unuci, koja se nedavno vratila iz Italije i koje se trenutno nalaze u izolaciji.
Zamenik gradonačelnika Vukovara Marijan Pavliček danas je sa saradnicima obišao saniranu ulicu Dobra voda u istoimenom vikend naselju. Vrednost radova je nešto više od milion kuna, a ulica je sanirana u saradnji s Fondom za obnovu i razvoj Grada Vukovara, naveo je Pavliček.Izvođač radova je gradska firma Komunalac, a sanirano je preko jednog kilometra ceste, objasnio je gradski pročelnik za komunalnu privredu Dražen Čulig.
Zbog situacije s epidemijom koronavirusa, Vlada bi mogla da prekrši dogovor sa sindikatima prosvetnih radnika, kojim je zaustavljen najduži štrajk u hrvatskoj istoriji. Darko Horvat, ministar privrede, u izjavi novinarima, uoči sastanka užeg kabineta u Vladi, doveo je u pitanje povišice prosvetnim radnicima. Bez obzira na sve ono što smo u obliku materijalnih prava davali određenim sektorima, ne kažem da će u jednom trenutku doći na naplatu. Međutim, dođe li do pada prihoda u državnom budžetu i smanjenja privrednih aktivnosti, nadam se da su svi oni, koji su tražili povećanje svesni mogućnosti državnog budžeta, pa će isto tako biti svesni kada nastupi i smanjena ekonomska aktivnost da se neke stvari opet moraju smanjivati”, rekao je Horvat. Predsednik Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Branimir Mihalinec bio je zatečen ministrovom izjavom. ”Ne bih to mogao komentarisati, izjava je preuranjena, ne bih hipotetski odgovarao”, bila je prva reakcija Mihalinca. Kasnije je dodao da situacija nije jednostavna. ”Ako se išta bude događalo, ako do toga dođe, moramo biti ne zadnji, nego iza zadnjeg u nizu”, rezolutno je rekao Mihalinec. Na kraju je ponovio da je ministar prebrzo dao izjavu o mogućem smanjenju plata.
Radnički sindikat Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje zamolio je danas sve osigurane i penzionere da privremeno odgode dolazak u Zavod, kako bi zaštitili sebe i radnike Zavoda i njihove porodice usled pojave koronavirusa. Dodaju kako žele da skrenu pažnju na povećani broj stranaka, koje dolaze na poziv Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, koji se nije oglasio jer “očito smatraju da je situacija pod kontrolom”. Navode kako je Zavod u dobroj nameri pozvao sve osigrane koji u ovoj godini ispunjavaju uslove za odlazak u starosnu penziju da dođu u područne službe i kancelarije te da se na vreme informišu o uslovima odlaska u penziju.
Hrvatska je spremna da podrži 5000 tužbi protiv Srbije, koje podnose njihovi državljani koji su tokom rata na prostorima SFRJ bili zarobljeni u Srbiji. Iza te najave Hrvatske “zbog torture u logorima” koju su preživeli njihovi građani krije se namera da se izjednače istorijske uloge dve države i da se raširi priča da je i Srbija imala svoje Jasenovce, ocenjuje agencija Sputnjik. Dodaje kako bivši logoraši iz Hrvatske smatraju da je Srbija “neosnovano lišila slobode hrvatske građane i da nije poštovala Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zatvorenicima”, navodeći da u to ime od Srbije traže obeštećenje u ukupnom iznosu od najmanje 225 miliona evra, a do ove brojke su došli koristeći tabelu koju koriste osiguravajuća društva, prema kojoj “jedan dan u logoru” košta 135 evra. Kao primer, naveli su da jedan logoraš za 271 dan proveden u zarobljeništvu može da traži obeštećenje od 45.000 evra.Advokat i direktor Dokumentacionog centra “Veritas” Savo Štrbac za Sputnjik podseća da se Srbija sa ovakvim najavama i pretnjama ne sreće prvi put, ali da se ne može ništa realizovati ako nema dokaza.”Da bi neko danas i u Hrvatskoj i u Srbiji mogao da dobije nadoknadu štete mora da postoji neko službeno lice, upravnik zatvora, čuvar, neko ko je bio nadležan za ‘logor’ i optužen za ratni zločin nad civilnim stanovništvom ili, u ovom slučaju, nad ratnim zarobljenicima. Samo to može da bude osnov za zahtev za nadoknadu štete. Inače, svi drugi slučajevi su zastareli”, objasnio je Štrbac.
Vrhovni sud potvrdio je odluku o uslovnom puštanju iz zatvora ratnog pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Tomislava Merčepa koji je zbog zločina nad srpskim civilima u slučaju Pakračka Poljana pravomoćno osuđen na sedam godina zatvora. Datum Merčepova uslovnog izlaska odrediće sudija istrage u roku od tri dana od zaprimanja rešenja Vrhovnog suda, koji u obrazloženju navodi kako smatra da su ispunjene zakonske pretpostavke za primenu uslovnog otpusta. Navode da je od avgusta 2019. kada mu je pravomoćno odbijen prethodni predlog za uslovno puštanje, nastupila nova okolnost, odnosno da mu je pogoršano zdravstveno stanje, teško je pokretan i potrebna mu je stalna nega i pomoć. “Nije do sada krivično osuđivan, drugi se postupak ne vodi, a zatvorenik se potpuno pridržava kućnog reda zatvora. Učestvovao je i u provođenju pojedinačnog programa izvršavanja kazne zatvora. Zatvorenik je do sada izdržao tri četvrtine izrečene mu kazne”, navodi u saopštenju. Vrhovni sud je zaključio i da je kod zatvorenika “dosadašnjim izdržavanjem ove kazne zatvora u celini ostvarena svrha kažnjavanja” te da je za očekivati da na slobodi neće činiti nova krivična dela. Merčep je u maju 2016. osuđen na pet i po godina zatvora jer kao zapovednik jedinice poznate kao “merčepovci” nije sprečio zločine nad srpskim civilima, a Vrhovni sud mu je u februaru 2017. kaznu povisio na sedam godina. Od početka je tvrdio da je nevin, a poricao je i da je zapovedao jedinicom koja se nazivala njegovim imenom. Tužilaštvo ga je prvo teretilo da je zapovedao zločine, no optužnica je potom ublažena pa je osuđen jer svoje podređene u zločinima nije sprečio.
U prva dva meseca ove godine na području Vukovarsko-sremske županije zabeležen je rast dolazaka za 17,91 odsto i noćenja za 22,16 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tačnije, u januaru i februaru zabeleženo je nešto više od 13,6 hiljada dolazaka i ostvareno je više od 19 hiljada noćenja. Posebno raduje nastavak porasta dolazaka stranih gostiju koji su u prošloj godini ostvarili porast od 17,7 odsto u dolascima i 18,22 odsto u noćenjima u odnosu na 2018., rečeno je na današnjoj konferenciji na novinare na temu predstavljanja turističkih projekata i rezultata u Sremu i Slavoniji. „Srem i Slavonija imaju pažljivo osmišljene turističke proizvode i atraktivnu turističku ponudu te jasno zacrtanu strategiju razvoja turizma, a poznati su po gostoljubivosti, sjajnoj eno-gastro ponudi i bogatoj kulturnoj baštini“, rekao je Božo Galić, župan Vukovarsko-sremske županije. Rujana Bušić Srpak, direktorka županijske turističke zajednice istakla je kako je trend porasta turističkog prometa rezultat sistemskog rada, nastupa na sajmovima i posebnih prezentacija te novog pristupa marketinškim aktivnostima. „Brendiranje se provodi na nivou cele destinacije, a uz destinaciju brendiraju se i turistički proizvodi. Kao temelj za nastavak rada na snažnijoj promociji, ali i razvoju proizvoda, realizovana su dva velika projekta – „Analiza rečnih krstarenja u Republici Hrvatskoj“ i „Marketinški plan turizma Vukovarsko-sremske županije“ koji je realizovan kao deo velikog projekta Strateškog marketinškog plana turizma Slavonije s planom brendiranja“, ističe Bušić Srpak.