Ministarstvo unutrašnjih poslova u poslednje tri godine beleži porast broja podnesenih zahteva za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja, a prema njihovim podacima, u vlasništvu građana je 314 783 komada oružja, od čega 18 705 dugog i 85 963 kratkog vatrenog oružja te 34 550 komada oružja kategorije C koje služi za glasne pucnjeve i 6565 bitnih delova oružja. Iz MUP-a ističu da ti podaci obuhvataju i oružje koje pripada policajcima, pripadnicima oružanih snaga i pravosudne policije, zaštitarima, sportskim streljačkim i streličarskim organizacijama te pripadnicima drugih državnih tela koji su ovlašteni da drže i nose oružje. Za držanje je u Hrvatskoj registrovano 47 470 komada oružja, za držanje i nošenje 232 415, dok je za 34 898 komada oružja izdana potvrda o prijavi oružja kategorije C. U policiji napominju da Zakon o nabavljanju i posedovanju oružja omogućava nabavljanje oružja i u svrhu sakupljanja, međutim takvo oružje se ne može nositi niti se za njega može nabavljati municija. Isti zakon, dodaju u MUP-u, ne propisuje ograničenja u smislu broja komada oružja koje građani mogu da imaju. Podaci s kojima raspolaže MUP ukazuju da je protekle tri godine narastao broj podnesenih zahteva za izdavanje odobrenja za nabavljanje oružja te da građani najčešće nabavljaju oružje zbog lova, dok je lična sigurnost druga najzastupljenija kategorija. Ovlašteni sudski veštak za balistiku, vatreno i hladno oružje te predsednik Hrvatskog saveza za praktično streljaštvo Dubravko Gvozdanović je pojasnio da tek oko šest procenata građana Hrvatske poseduje legalno oružje, što nas ne čini naoružanom nacijom u odnosu na ostatak sveta, a razloge za većim porastom zahteva za nabavljanje oružja vidi u opštoj nesigurnosti koja je uzrokovana pandemijom covida-19 i u neizvesnosti koja je prethodila ratu u Ukrajini.
Muškarci u Hrvatskoj koji su zaposleni u korporativnom sektoru zarađuju u proseku 12,6 odsto više od žena. Situacija je nešto bolja kada se u obzir uzme čitava ekonomija koja uključuje i javne službe u kojima je zagarantovana ista plata za isto radno mesto nezavisno o polu. U tom slučaju je razlika u visini plata nešto manja i iznosi 10,7 odsto, piše tportal. Situacija nije ništa bolja ni u ostatku Evropske unije gde muškarci zaposleni u korporativnom sektoru u proseku zarađuju 14,7 odsto više nego žene, s tim da se u zemljama poput Nemačke, Austrije i Estonije razlika u platama penje i na više od 20 odsto. Razlike između plata muškaraca i žena u Hrvatskoj variraju po sektorima, pa su tako u finansijskom sektoru i prerađivačkoj industriji plate muškaraca za čak 24 odsto veće od plata žena, u trgovini 19 odsto, u sektoru hotela i restorana te u kreativnoj industriji 15 odsto, dok u sektoru poslovanja nekretninama razlika plata između muškaraca i žena iznosi samo 1,7 odsto. Podatke je objavio Evrostat, a odnose se na neprilagođenu razliku u platama koji se definiše kao razlika između prosečne bruto zarade po satu muških i ženskih radnika, pre odbitka poreza na dohodak i socijalnih doprinosa.
Sve je više studija koje pokazuju pojačanu anksioznost i depresivna ponašanja dece i mladih, a posledice koje je zatvaranje zbog pandemije koronavirusa ostavilo na ljude još će se neko vreme osetiti. Uz sve to, Hrvatsku su pogodila dva jaka zemljotresa i sve su to faktori koji su uticali na kvalitetu mentalnog zdravlja. Zbog zaštitnih mera od koronavirusa učenici su mesecima pohađali nastavu na daljinu. Brojni psiholozi upozoravaju da povratkom u školske klupe nakon pandemije deca pokazuju manjak socijalnih veština, introvertnost i simptome anksioznosti. Psihologinja Dijana Vidulin je za portal Index rekla da su deca za vreme pandemije mnogo više nego inače boravila kod kuće i u porodičnom okruženju koje je često upitne kvalitete, odnosno da u Hrvatskoj jako puno dece živi u porodicama u kojima se vrši nasilje ili su zanemarena. Rekla je da je povratkom u škole kod dece primećeno da su jako razvijeni depresivni i anksiozni simptomi, da jako teško funkcionišu u socijalnim situacijama, da se nedovoljno i nekvalitetno druže s vršnjacima, a pojavljuje se sve više slučajeva samopovređivanja i suicidalnih misli kod dece.
Iz Ministarstva poljoprivrede su obavestili da su do sada objavljena 244 javna konkursa za zakup poljoprivrednog zemljišta, ukupne površine veće od 58 hiljada ha, a u pripremi je 84 novih javnih konkursa. U slučaju da jedinice lokalne samouprave to ne urade, u skladu sa rokovima koji su propisani Zakonom, Ministarstvo preuzima raspolaganje državnim poljoprivrednim zemljištem, a do sada su donesene odluke o preuzimanju raspolaganja za 14 jedinica lokalne samouprave. S ciljem ubrzanja postupaka raspolaganja državnim poljoprivrednim zemljištem aktivno se sarađuje sa jedinicama lokalnih samouprava – održane su radionice, uspostavljen je način elektronskog odgovaranja na pitanja jedinica u vezi sa provođenjem konkursa, pomaže se u komunikaciji s drugim institucijama, aktivnosti uspostavljanja informacionog sistema za provođenje konkursa koji će značajno da ubrzaju postupanja su u poslednjoj fazi te će dovesti do bržeg sklapanja ugovora i uvođenja u posed novih zakupnika, navodi se na internet stranici Ministarstva i dodaje da će na mesečnom nivou izveštavati o napretku u raspolaganju zemljištem u vlasništvu države te činiti dostupnijima odgovore na otvorena pitanja i dodatna pojašnjenja celokupnoj javnosti. Izmenama i dopunama Zakona po prvi puta se propisuje hitno raspisivanje javnih konkursa za davanje poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države u zakup, kao i sistem bodovanja u skladu sa strateškim prioritetima, pri čemu najveći broj bodova ostvaruju oni koji ostvaruju višu dodanu vrednost, poput sektora mlečnog govedarstva, dosadašnji posednici, domicilni te mladi nosioci OPG-ova. Propisuje se i pravo prvootkupa od strane države po isteku moratorijuma, obaveza i rok dostavljanja odnosno izrađivanja i kontrole Privrednog programa, dodatne kontrole raspolaganja te prekršajne odredbe za neovlašteno korištenje i nedostavljanje izveštaja o istom, a uvešće se i elektronsko provođenje javnog konkursa za zakup.
Na putu Andrijaševci-Retkovci dogodila se saobraćajna nesreća u kojoj su učestvovala dva vozila, a pet osoba je povređeno. Uviđajem je utvrđeno da je došlo do puknuća zadnje leve gume ličnog automobila vinkovačkih registarskih tablica, zbog čega je 27-godišnjakinja izgubila kontrolu i prešla u suprotnu traku, gde je udarila u kombi daruvarskih registarskih tablica, kojim je upravljao 28-godišnjak. Dvoje dece, koje je na zadnjem sedištu ličnog automobila prevozila žena, nije bilo vezano sigurnosnim pojasima te su zbog udara ispali iz automobila kroz vetrobransko staklo i pali u zemljani odvodni kanal, prilikom čega je jedno dete dobilo teške povrede opasne po život, a drugo teške povrede. Deca su iz vinkovačke bolnice prevezena u KBC Osijek na daljnje lečenje. U saobraćajnoj nesreći teške povrede dobila je i vozačica, dok su 31-godišnji suvozač u njenom automobilu i 28-godišnji vozač kombija lakše povređeni. Izvršenim alkotestiranjem oboje vozača nije utvrđena prisutnost alkohola u organizmu. Protiv žene policija će da podnese krivičnu prijavu nadležnom državnom tužilaštvu zbog sumnje u počinjenje krivičnog dela Izazivanje saobraćajne nesreće u drumskom saobraćaju.