U organizaciji Udruženja roditelja dece s problemima u razvoju Vukovarski leptirići u prostoru Zadruge Vrhunsko Vukovarsko održana je adventska humanitarna zabava čiji je cilj bio da pomogne njihovoj kampanji „Budi moja krila“ koja želi da osigura nastavak programa poludnevnog boravka dece, korisnika ovog udruženja. Program „Rastimo, igrajmo se i učimo zajedno – program poludnevnog boravka za decu Vukovara pruža deci s problemima i socijalno ugroženoj deci, nova znanja i veštine, druženje i igre te korisno i smisleno provođenje slobodnog vremena kroz planski osmišljene aktivnosti te ukusan i zdrav topli obrok. Reč je o besplatnoj usluzi, koju svakodnevno koristi 40-ero dece, koja su nakon pružene podrške već pokazala znatne rezultate i napredak u svim aspektima života.Za dva meseca podrška deci završava jer novih konkursa i projekata iz kojih se mogu finansirati takve aktivnosti nema. Zato je Udruženje pokrenulo donacijsku kampanju na platformi Čini pravu stvar, simboličnog naziva „Budi moja krila!“ kojom poziva sve ljude dobre volje da im se pridruže u prikupljanju sredstava za nastavak programa. Humanitarnoj zabavi, odazvao se i gradonačelnik Ivan Penava. “Brojni su načini kojima možemo da pomognemo onima koji su u potrebi i naše malo drugima može da značiti puno, rekao je gradonačelnik. Podsetio je da Udruženje Vukovarski leptirići više od 10 godina deluje na unapređivanju kvaliteta života dece s problemima u razvoju, a Grad Vukovar finansijski pomaže za razne potrebe i aktivnosti, poput redovnog godišnjeg finansiranja, sufinanciranja ručka za decu u poludnevnom boravku, kao i obnovom prostora u kojem udruženje deluje.
U Vukovarskoj privrednoj zoni juče je svečano otvoren prostor firme Alis , odnosno njen proizvodni i kancelarijski seo. Reč je o investiciji, koja je vredna 6,8 miliona kuna, a izgradnja je počela prošle godine. Glavna delatnost im je proizvodnja metalnih konstrukcija, rekao je suvlasnik firme Slobodan Aleksić. Firma deluje od 2019. godine i konačno smo uspeli da završimo ovaj projekat izgradnje. Bavićemo se proizvodnjom metalnih konstrukcija i elemenata za industriju, industrijska postrojenja i predmontažom energetskih elemenata za sklapanje za postojeće uređaje za grejanje i hlađenje, a plan je da zaposlimo 25 radnika. Tržište za naše proizvode je hrvatsko i nemačko, rekao je Aleksić. Na ulazu u proizvodni pogon osim Aleksića i drugog suvlasnika, Nihada Islamagića, pogon je simbolično otvorio i gradonačelnik Vukovara Ivan Penava.Reč je o vrlo agilnim poslovnim ljudima, koji rade po celoj Evropi i u kontinuitetu im raste poslovanje. Drago mi je da smo dobili još jednu proizvodnu firmu, dosta su novca uložili, imaju halu od dve hiljade kvadrata i želim vlasnicim, upravi i radnicima što bolje poslovanje, veće prihode i dobit te bolje plate kao i da se razvijaju, naglasio je gradonačelnik Penava. Gradska pročelnica za privredu, Kristina Bilić izrazila je zadovoljstvo da se u Vukovar uvode nove i napredne industrije te nova zanimanja, dodajući da je Zona gotovo u potpunosti popunjena. Imamo 69 poslovnih subjekata i gotovo 700 zaposlenih, a to je rezultat napora, truda i ulaganja Grada Vukovara u razvoj privrednih aktivnosti, kao i kvalitetne saradnje i komunikacije s preduzetnicima, rekla je Bilić. Firma planira i skoro proširenje pogona.
Prvo plinarsko društvo (PPD) podmiriće troškove režija za struju i gas svim dečjim domovima i SOS dečjim selima u Hrvatskoj tokom šest meseci sezone grejanja, a ugovori o donaciji, vredni više od 5 miliona kuna, potpisani su u resornom ministarstvu. Ugovore s predstavnicima domova i SOS dečjih sela u Ministarstvu rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike potpisao je predsednik uprave i vlasnik PPD-a Pavao Vujnovac, koji je tom prilikom istakao da svako dete zaslužuje topao prostor. Donaciju će dobiti 16 dečjih domova i dva SOS dečja sela (Ladimirevci i Lekenik).
Prema podacima Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, Hrvatska ima približno 250 000 zavisnika o alkoholu te je među prvih pet zemalja EU-a po konzumaciji alkoholnih pića. Ta zavisnost veliki je društveni problem jer pogađa celu porodicu, a na lečenju završi tek svaki osmi zavisnik.Tradicionalno je više zavisnika o alkoholu među muškarcima, koji opijanjem pokušavaju da reše probleme s depresijom, panikom ili stresom, budući da ih zbog kulturoloških razloga oklevaju da priznaju i potraže pomoć, naveli su specijalist iz Klinike za psihijatriju Vrapče, upozoravajući na problem alkoholizma u Mesecu borbe protiv zavisnosti. Ističu da muškarci tri puta češće umiru od bolesti povezanih s alkoholom te, iako čine većinu među lečenim pacijentima, još uvek ih jako puno ne uspeva da dobije pomoć.
U organizaciji Policijske uprave vukovarsko-sremske a uz podršku Direkcije policije i Grada Vinkovaca, u Dečjem domu Sveta Ana u Vinkovcima, održana je interaktivna radionica pod nazivom „Živim život bez nasilja, a bila je usmerena na temu sprečavanja različitih oblika nasilja među mladima i nasilja u porodici, uz izgradnju kulture nenasilja i tolerancije.Voditeljka Službe prevencije u Direkciji policije Sandra Veber izjavila je da u deca inicirala ovu temu kao aktuelnu. Reč je o prednostima i opasnostima virtuelnog sveta, a zadovoljstvo je što to radimo u sinergiji s Većem sa prevenciju Grada Vinkovaca i Policijskom upravom vukovarsko-sremskom i kroz saradnji s Gradskim pozorištem Zorin dom iz Karlovca. Virtuelni svet je stvarni svet i zato moramo da naučimo decu koji su to zaštitni mehanizmi i kako se zaštiti od potencijalnih opasnosti, rekla je Weber. Elektronsko nasilje definiše se kao svaka zlonamerna i ponavljana upotreba informacijskih i komunikacijskih tehnologija da bi se nekome nanela šteta, odnosno kako bi se najčešće neko dete ponizilo, zadirkivalo, prijetilo mu se ili se zlostavljalo na neki drugi način. Rizična ponašanja dece i mladih na internetu uključuju i razgovore s nepoznatim osobama, deljenje ličnih podataka i informacija poznatim i nepoznatim licima, uvrštavanje nepoznatih osoba na listu prijatelja, posećivanje pornografskih sadržaja, zloupotreba intime, uznemiravanje i pretnja. Saradnja policije i vaspitno-obrazovnih te zdravstvenih ustanova kao i nadležnih državnih tela te relevantnih organizacija civilnog društva neophodne su za efikasniju zaštitu dece, rečeno je na skupu.