U Vukovaru je još pre 10 godina bilo gotovo dvostruko manje stanovnika nego pre početka rata devedesetih, a prema poslednjim procenama, taj broj se sada smanjio za još 5.000 ljudi. Broj Srba manji je za više od sedam odsto, ali iz ovog grada odlaze ne samo Srbi, već i Hrvati, konstatovali su to predstavnici Saveza srpskih udruženja Hrvatske Dragan Crnogorac i Ljubomir Mikić na tribini “Položaj Srba u Vukovaru: juče, danas, sutra”, koju je organizovao Institut za evropske studije u Beogradu, povodom Svetskog dana ljudskih prava. Srba nema na rukovodećim funkcijama, niti mogu da se zaposle u javnim službama, pa rade u privatnom sektoru. Posebno ih nema u pravosuđu, iako ima mnogo visokoobrazovanih mladih, koji su završili fakultete u Novom Sadu, Beogradu i Hrvatskoj, i vratili se kući. U Županijskom sudu nema nijednog sudije Srbina, a u Osnovnom postoji jedan, koji se sprema za penziju. Kada neki Srbin ode u penziju, na njegovo mesto po pravilu primaju Hrvata, rekao je Crnogorac. Prema njegovim rečima, uprkos dokumentima koji garantuju dvojezične table, njih ima samo na nekim zgradama. Tri škole u kojima se koristi srpski jezik i ćiriličko pismo, jedva su se izborile da slave školsku slavu Svetog Savu. Atmosfera je, konstatuje, loša, a grad osiromašen i devastiran. Ne obeležavaju se sećanja na ubijene i nestale Srbe, samo na Hrvate. Mikić je dodao da je proces povratka izbeglih okončan, i onaj ko je hteo da se vrati, vratio se. Postoji neki pomak u odnosu na period od pre 20 godina, ali ničija očekivanja, uprkos ogromnom potrošenom novcu i energiji, nisu ispunjena – kaže Mikić. – Povratnici su i dalje suočeni sa problemom stambenog zbrinjavanja. Sve je više incidenata, govora mržnje, napada na srpske institucije. Na području Istočne Slavonije, Baranje i Zapadne Slavonije, između 1991. i 1997. godine, živelo je 150.000 ljudi, od čega 85 odsto Srba. Od toga oko 60.000 raseljenih iz drugih krajeva. Popis 2001. godine pokazuje da broj Srba pada u celoj Hrvatskoj, sa oko 580.000 na 201.600, ali njihov udeo u stanovništvu se nije mnogo promenio jer je pao i broj Hrvata. U narednih 10 godina brojka opada na oko 186.000. Rezultati poslednjeg popisa, u novembru, još se čekaju, ali prognoze nisu optimistične. Poseban problem, prema Crnogorcu su i hrvatske tajne optužnice i hapšenja, koja ne prestaju.
Sindikat novinara Hrvatske (SNH) saopštio je danas, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava kako je sindikalno organizovanje temeljno ljudsko pravo iako ga mnogi poslodavci “gaze”, pa se s pravom treba zapitati zašto radnici dopuštaju da ih se sve više obespravljuje. Iz SNH napominju kako – uprkos Opštoj deklaraciji UN-a o ljudskim pravima i Konvenciji o slobodi udruživanja i zaštiti prava na organizovanje Međunarodne organizacije rada (MOR), koje su po pravnoj snazi iznad nacionalnog zakonodavstva svake zemlje, koja ih je usvojila, među kojima i RH – u nizu zemalja, posebno tranzicijskih, pojedini poslodavci radnicima zabranjuju sindikalno organizovanje, a ima i radnika koji se boje to učiniti. U saopštenju su ponudili i odgovore na pitanje zašto uplašeni radnici omogućavaju poslodavcima da gaze temeljno ljudsko pravo radnika na sindikalno organizovanje kršeći obavezujuće međunarodne konvencije i nacionalno zakonodavstvo.Ocenjuju tako da je više razloga zašto radnici uzmiču pred zabranama, navodeći da se sindikati u tranzicijskim zemljama smišljeno ocrnjuju kao relikti socijalizma i komunističke prošlosti, koji u privatnim firmama nemaju šta da traže.
Saborski zastupnici pozdravili su danas uvođenje reda u sistem obrazovanja odraslih i poticanje celoživotnog učenja, što se želi postići novim Zakonom o obrazovanju odraslih, koji kao novinu donosi uvođenje vaučera za finansiranje obrazovanja odraslih. Namera je da se do 2030. dostigne prosek EU-a u obrazovanju odraslih. Sada smo na 3,5 odsto, a prosek EU je 10,8 odsto, rekao je državni sekretar u Ministarstvu nauke i obrazovanja Tomislav Paljak. Novi zakon donosi se kako bi svakom odraslom građaninu u zemlji bilo omogućeno obrazovanje koje će mu omogućiti bolji položaj na tržištu rada, a posledično i bolji socijalni status, istakao je Paljak. Dragana Jeckov iz SDSS-a naglasila je da je tržište rada neumoljivo i zahteva konstantno prilagođavanje pojedinaca, te je pozdravila promene. Ustanove koje obrazuju odrasle, a kojih je trenutno 600 i pružaju približno 11 hiljada različitih programa moraju doživeti transformaciju jer očito nisu ispunile svoj osnovni cilj. Tržište rada vapi za određenim zanimanjima, a istovremeno imamo veliki broj nezaposlenih, poručila je Jeckov.
U Vukovarsko-sremskoj županiji,u poslednja 24 časa evidentirano je 76 novih pozitivnih osoba na COVID-19, potvrđenih PCR testiranjem. Najveći broj zaraženih je iz Vinkovaca- 23 osobe, do je 7 zaraženih osoba iz Vukovara. Preminula je jedna osoba. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 19566 , od kojih je preminulo 357 osoba. Trenutno su u županiji 62 osobe hospitalizovane zbog COVID-19 bolesti. U samoizolaciji se nalaze 564 osobe. U protekla 24 sata u Hrvatskoj je novih 3 797 osoba zaraženo koronavirusom, a 71 osoba je umrla, saopštio je u petak Nacionalni štab civilne zaštite.
Povodom 22.godišnjice smrti prvog hrvatskog predsednika dr. Franje Tuđmana i osnivača Hrvatske demokratske zajednice vence su danas kod Tuđmanove biste na Trgu Republike Hrvatske u Vukovaru položili i sveće zapalili članovi gradske organizacije HDZ-a i Zajednica žena „Katarina Zrinski”. Kako vreme prolazi vidi se sva veličina i mudrost, ne samo vođenja i donošenja ključnih odluka nego i svega onoga što smo kroz stotine godina čekali, a to je stvaranje slobodne i samostalne Hrvatske. Na nama je danas da na doktrini i onome što je prvi hrvatski predsednik govorio i kada je Vozom mira došao u Vukovar, da kroz pomirenje i zajedništvo hrvatskog naroda stvaramo bolju i lepšu Hrvatsku, kako bi svi građani živeli onako kako svi želimo, poručio je predsednik vbukovarskoh HDZ-a Nikola Mažar. I delegacija Domovinskog pokreta danas je odala počast prvom hrvbatskom predsedniku, Franji Tuđmanu. Prisutnima se obratila Ivana Mujkić naglasivši kako se na ovaj način prisećaju najveće ličnosti u novijoj hrvatskoj istoriji.
Hrvatski zavod za penziono osiguranje saopštio je danas da će u ponedeljak, 13. decembra, početi isplata doplatka za decu za novembar ove godine. Doplatak za decu primiće 138 436 korisnika za 268 436 dece, navedeno je iz Zavoda.