Ministar zdravstva Vili Beroš danas je u Splitu potvrdio da će se covid 19 moći dokazati i brzim antigenskim testom. “Sutra je sastanak, na uputnicu će se moći raditi brzi testovi. Prilagođavamo način i testiranja i lečenja”, rekao je Beroš i dodao da će građani kojima se test pokaže pozitivnim dobiti potvrde koje će važiti u Hrvatskoj, ali ne i na području Evropske unije. Beroš istakao da je u poslednja 24 časa u Hrvatskoj zabeleženo 1578 novozaraženih koronavirusom te da je poražavajuća informacija da samo 50-ak građana dnevno dolazi po prvu dozu vakcine u Splitsko-dalmatinskoj županiji. „Ušli smo u novu godinu, razmišljamo o sledećoj turističkoj sezoni. Ako se ne vakcinišemo, teško ćemo imati dobru turističku sezonu. Molim vas shvatite to najozbiljnije. Moramo postići višu procvakcinisanost koja bi omoguća da Hrvatska bude sigurna destinacija. S ovakvim stepenom Hrvatska to nije”, rekao je Beroš te istakao da je moguće da će Evropska komisija u preporukama uvesti i pitanje stepena provakcinisanosti domicilnog stanovništva.
U Vukovarsko-sremskoj županiji u poslednja 24 časa su 3 nove pozitivne osobe na COVID-19 potvrđene PCR testiranjem, a nema preminulih. Od početka epidemije ukupan broj obolelih je 21 925, od kojih je 20 738 izlečeno, a ukupno je preminulo 389 osoba. Trenutno je u županiji 50 osoba na bolničkom lečenju zbog COVID-19 bolesti. U protekla 24 časa testirana je 71 osoba, te je ukupno do sada testiranih na području županije 123 109. U samoizolaciji se na području županije nalazi 805 osoba. Od ukupnog broja pozitivnih na COVID-19 u našoj županiji, 42 su pozitivne osobe iz sistema zdravstva, a 12 ih je u samoizolaciji.
Snabdevači gasom u Republici Hrvatskoj su na kolenima, a zbog enormnog porasta cene tog energenta na evropskim berzama, mnogima od njih preti propast, a u najgorem scenariju i kolaps celog sistema, proizlazi iz dramatičnog dopisa koji je sredinom decembra Hrvatskoj energetskog regulatornoj agenciji i Ministarstvu privrede i održivog razvoja odaslan od Udruženja snabdevača i distributera gasom Hrvatske privredne komore, piše današnji Jutarnji list. Iako se u široj javnosti već dugo najavljuje nadolazeće poskupljenje gasa od 1. aprila ove godine, razmeri problema nikad nisu bili jasno prezentovani kao u ovom dopisu. Tako će, prema proračunima Udruženja, regulisana cena gasa za sledeću godinu, od 1. aprila 2022. do 31. marta 2023. iznositi oko 43,91 evro po megavatčasu, što je čak 133 odsto više nego ove godine, i što bi na koncu, uz sve ostale troškove koji čine finalnu potrošačku cenu, trebalo imati za rezultat 59 do 86 odsto više račune za potrošače, zavisno u kojem delu Hrvatske se nalaze, piše Jutarnji.
Kako je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, cene hrane porasle su u svetu četvrti mesec za redom i dostigle najviši nivo u 10 godina, a sve to potaknuto je snažnom potražnjom za pšenicom i mlečnim proizvodima. Zdenko Podolar, direktor Agro-klastera Vinkovci koji okuplja 100-tinjak proizvođača hrane koji su osnovali šest udruženja klastera proizvođača smatra da ćemo 2021. pamtiti po snažnom rastu cena osnovnih životnih proizvoda, a do takvog udara došlo je zbog rasta cena energenata početkom godine, nestašice i rasta cena žitarica početkom drugog kvartala, poskupljenja veštačkih đubriva, zaštitnih sredstava i drugih komponenata u proizvodnji hrane te je usledila lančana reakcija. Cena hrane je u globalnim razmerima porasla za gotovo 30 procenataa a prosečan rast potrošačkih cena u Hrvatskoj u poslednjem kvartalu 2021. iznosio je prema službenim podacima 3,8 odsto. Podolar je dodao da je stočna hrana, gde su osnovne komponente kukuruz i uvozna soja, tokom godine poskupela i do 50 odsto. S obzirom da je to daleko najveća stavka u strukturi troškova stočarske proizvodnje, za očekivati je ili bi bilo logično da otkupne cene mesa, mleka, jaja i drugih proizvoda porastu za bar 20 do 25 odsto.
Tokom decembra 2021. isplaćeno je ukupno 46 515 penzija onima koji su to pravo stekli prvi put u toj godini, odnosno penziju sada dobija 1190 penzionera više nego 2020. godine, kada ih je isplaćeno 45 325, što je više i od broja zabeleženog u bilo kojoj od prethodnih godina, piše Glas Slavonije. Glavni razlog tome je veći broj smrti zbog COVID-a, što je bitno povećalo i broj odlazaka u porodičnu penziju. U porodičnu penziju je u novembru otišlo 9216 korisnika, a 2021. godine taj je broj narastao na 11 076. Rekordna smrtnost s kraja 2020. godine oborena je u novembru prošle godine, kada je preminulo 6396 osoba, što je 2228 više od petogodišnjeg proseka i rast je od više od 53 odsto. U 2020. ukupno su umrle 57 023 osobe, što je 10,1 odsto više nego godinu pre, a korona je četvrti uzrok smrtnosti. U Hrvatskoj je u prošloj godini preminulo ukupno 54 578 penzionera.
Iz Vodovoda Grada Vukovara, iz Odeljenja vodosnabdevanja savetuju potrošače – korisnike usluge javnog vodosnabdevanja da provere svoja vodomerna okna i vodovodne instalacije, budući da zbog niskih temperatura u narednim danima postoji mogućnost smrzavanja, usled čega može doći do puknuća vodomera i internih vodovodnih instalacija te nekontrolisanog curenja vode. Ukoliko vodomerna okna nisu zaštićena od smrzavanja, potrebno je zidove i poklopac okna te vodomer obložiti termoizolacionim materijalom, koji štiti od smrzavanja, a omogućava očitavanje vodomera, kao i one delove vodovodnih instalacija koje se nalaze van grejanih objekata. Ne preporučuje se zamatanje vodomera krpama, kamenom vunom ili sličnim materijalima koji upijaju vodu jer mogu samo pogoršati situaciju. Ukoliko dođe do smrzavanja i puknuća vodomera, iz Vodovoda Grada Vukovara mole građane da o tome što pre obaveste Vodovod.
Policija traga za nepoznatim počiniocima koji su tokom proteklog vikenda ukrali pogonsko gorivo. Naime, evidentirana su četiri događaja neplaćanja natočenog goriva u motorna vozila na benzinskim pumpama, na tri na autoputu te na jednoj u Vukovaru. Ukupna materijalna šteta iznosi 2517 kuna. Iz policijske uprave vukovarsko-sremske pozivaju građane da, ukoliko svedoče krađi goriva ili begu s benzinskih pumpi bez plaćanja da odmah prijave policiji na broj 192 ili anonimno putem aplikacije e-policija.
Duga čekanja na prelazak granice zabeležena su na više graničnih prelaza na izlazu iz BiH prema Hrvatskoj, saopšteno je iz Auto-moto saveza Republike Srpske. Čeka se na graničnim prelazima Izačić, Velika Kladuša, Novi Grad, Kostajnica, Kozarska Dubica, Donja Gradina, Gradiška, Brod, Brčko, Orašje i Svilaj. Na ostalim graničnim prelazima zadržavanja nisu duža od 30 minuta.