Sindikat Preporod zatražio je da se Zakon o platama preinači, smatrajući da zaposleni u školama zaostaju u platama za drugim javnim službama, te je najavio proteste ukoliko prođe zakon drugo čitanje. Predsednik sindikata Preporod Željko Stipić je upozorio kako su učitelji i nastavnici potplaćeni jer uprkos svim povećanjima plata, kojima Vlada Andreja Plenkovića stalno obmanjuje javnost, zapravo ih nema jer je inflacija sve pojela.”Praktično su naše plate unazad tri godine smanjene između 10 i 15 odsto. To više tako dalje ne može. Pred nama su tri ključna jesenska meseca u kojima nas čekaju pregovori o povećanju osnovice, pregovori o božićnici za ovu godinu i pregovori o uskrsnici za iduću.”, rekao je Stipić na konferenciji za novinare. Podsetio je i da im dolazi Zakon o platama koji će dugoročno da uredi, pitanja odnosa plata u javnim službama. Smatra da je to prevažno pitanje jer su zaposleni u školama najpotplaćeniji deo javnog sektora. Stipić drži da njihovi koeficijenti, kada se gleda stručna sprema, zaostaju između deset i 30 odsto za koeficijentima pojedinih radnih mesta u drugim javnim službama.
Zbog ekstremnih vremenskih uslova koji su obeležili ovogodišnje proleće kada je bilo dosta poplavljenih područja a koje su posledica prekomernih padavina i štetnih supstanci u zemljištu, prve procene ukazuju na smanjenje proizvodnje pšenice za 13 odsto. Prve službene procene ipak potvrđuju manji pad proizvodnje pšenice nego što se najavljivalo tokom proleća i ranog leta, a mogući razlozi su oporavak na pojedinim delovima je gotovo 10 odsto više zasejanih hektara. Slična je situacija i s ječmom kojeg je, takođe, zasejano više, ali zbog značajno manjih prinosa prve procene Državnog zavoda za statistiku govori se o mogućem 20 – procentnom padu. U slučaju uljane repice, situacija je drugačija. Površine pod uljanom repicom su se smanjile zbog prelaska na neke druge kulture, a prinos je povećan. Hrvatska i mnoge zemlje se već drugu godinu zaredom suočavaju s ekstremnim vremenskim uslovima koji su se prošle godine odrazili na proizvodnju kukuruza, najznačajnije jare kulture, usled letnjih suša dok su se ove godine, zasad, prekomerne padavine odrazile na ozime kulture. Otkupne cene žitarica (pšenice, ječma i kukuruza) su ove godine niže od rekordno visokih koje su bile zabeležene prošle godine. Pad cena žitarica bio je izraženiji ranije ove godine a stabilizovane su krajem juna. Očekuje se neometano snabdevanje domaćeg tržišta i nastavak izvoza.
Premijer Andrej Plenković rekao je na sednici Vlade, da treba da se nastave napori za smanjenje cena na prihvatljiv nivo, te istakao da je inflacija u avgustu nešto veća nego u julu, podsetivši da je Vlada ograničila cene energenata, zbog čega nije opravdano da se dižu cene ako ne rastu inputi. Cene dobara i usluga za ličnu potrošnju, merene indeksom potrošačkih cena, u avgustu su u odnosu na prošli mesecu više 7,8 %, a na mesečnom su nivou porasle za 0,6 %, pokazuje prva procena Državnog zavoda statistiku (DZS). To je na godišnjem nivou veća stopa inflacije nego u julu, kada je iznosila 7,3 %, a i prvi rast inflacije nakon osam meseci pada. Inflacija je postepeno popuštala od novembra 2022., kada je dostigla rekordnih 13,5 %. Plenković kaže da su podatke DZS-a primili na znanje. “To je najviše uzrokovano rastom cena hrane, pića, i duvana te usluga. Mi smo kao Vlada ograničili cene gasa, struje i naftnih derivata te ih činimo najkonkurentnijima i najnižima od svih drugih zemalja i zato još jednom ponavljamo da je u ovakvoj krizi važno da svi akteri i subjekti deluju odgovorno i solidarno. Ne čini nam se prihvatljivim da se dižu troškovi i cene bez odgovarajućeg rasta inputa”, istakao je premijer.
Pokrenut je online servis “Zdravstveni semafor” koji služi za prikupljanje iskustava pacijenata i zdravstvenih radnika kako bi se videlo šta je to što ih najviše muči te ocenilo zdravstvene usluge, saopštile su danas udruženja i akademske institucije okupljene u mrežu Zdravstvene opservatorije. Zdravstveni semafor ima za cilj prepoznavanje potreba građana i specifičnih problema s kojima se susreću, a posebno ugroženih društvenih grupa, koji imaju najviše problema prilikom pristupanja zdravstvenim uslugama. Mirela Stanić-Popović, izvršna direktorka udruženja Krijesnica, predsedavajuće članice Mreže, istakla je da se prikupljanjem ovakvih iskustava, usmerava pažnja javnosti i donosioca odluka na probleme zdravstvenog sistema koji muče veliki broj građana.
U vrtićima je počela nova pedagoška godina. Dečji vrtić Vukovar 1 sada ima 650 polaznika u 30 odgojnih grupa što je povećanje i broja dece i odgojnih grupa u donosu na prošlu godinu, rekla je Mirjana Kulić, direktorka pomenutog vrtića koja je najavila je i moguće formiranje još dve grupe iduće nedelje. Direktorka Marina Latinović reklaje da je u Dečjem vrtiću Vukovar 2 , 226 polaznika u 11 grupa. To bi značilo da je u vrtiću 20 dece više nego prošle godine, a za formiranje novih grupa preuređen je postojeći prostor u centralnom objektu. Pročelnik Upravnog odeljenja za obrazovanje, sport i branitelje Darko Dimić, najavio je moguću gradnju novoga vrtića na Olajnici.
Nastava za sve učenike u Vukovarsko-sremskoj županiji počinje redovno 4. septembra, a biće dislocirana za one kojima u postojećim školskim objektima nije moguće da se osigura sigurnost s obzirom na oronulost objekata dokrajčenih olujnim nevremenom pre mesec dana. Jedna od takvih je škola u Retkovcima čiji će učenici ići na nastavu u škole u Vođincima i Andriješevcima. U olujnom nevremenu, osnovna škola u Retkovcima ostala je bez krova. Nastava u njoj više nije moguća. Županija Vukovarsko-sremska užurbano traži rešenje. Pristupili smo alternativnom rešenju, a to je odvijanje nastave u društvenom domu u Retkovcima za koje smo dobili saglasnost načelnika Opštine, jer je dom u vlasništvu opštine, ali uz određenju adaptaciju u iznosu od 40-ak hiljada evra, tražili smo odobrenje i dobili suglasnost, dodao je Damir Dekanić, vukovarsko-sremski župan, ali dok se zgrada ne adapatira, učenici će ipak morati da putuju u obližnje škole.