Grad Vukovar i Turistička zajednica obeležavaju i ove godine Međunarodni praznik rada u najpoznatijem vukovarskom izletištu. Prvomajksski izlet u Adici biće održan uz tradicionalnu podelu pasulja od 12 časova. Uz bogatu gastronomsku ponudu, druženje u prirodi upotpuniće i drugi sadržaji poput koncerta TS „Bećarski inat“ i vokalnog soliste, Branka Čulića.
Gradska organzacija SDSS-a Vukovar, obeležiće sa sugrađanima Međunarodni praznik rada i ove godine, Pored hrama Pepodobne matere Paraskeve na Dobroj vodi, s početkom u 12 časova, aktivisti stranke će građanima deliti pasulj, s obzirom da je ove godine vreme vaskršnjeg posta, dok će mališanima biti podeljeni sokovi i slatkiši. Biće izloženi i štandovi Udruženja Jelica iz Vukovara i Etno-sekcije KUD Sloga iz Vukovara.
Grad Vukovar i dalje gubi stanovništvo i taj se trend ne zaustavlja iako je u poslednje tri godine zabeleženo usporavanje, rekao je demograf Dražen Živić u vukovarskom Područnom centru Instituta Ivo Pilar povodom 3. maja, koji se obeležava kao Dan Grada Vukovara.Govoreći na temu “Aktuelni demografski i migracijski trendovi/izazovi u Gradu Vukovaru – da li ima razloga razloga za demografski optimizam, Živić je rekao da demografski parametri u gradu nisu povoljni, dugoročni je trend snižavanja nataliteta, jačanja iseljavanja, a ekonomska, starosna i polna struktura stanovništva nepovoljna i može reći da je upaljen svojevrsni alarm.Prem Živiću, Vukovar nije izuzetak, cela Vukovarsko-sremska županija i Republika Hrvatska, pa i cela Evropa, se nalaze u zabrinjavajućim demografskim trendovima i odnosima. Činjenica je da Vukovar gubi stanovništvo i dalje, da se taj trend ne zaustavlja, ali se usporava s obzirom na to da u poslednje tri godine imamo nešto više useljenih u Vukovar nego iseljenih, rekao je demograf. Smatra da ukoliko bi se donekle uspelo da popravi i pitanje reprodukcije stanovništva, jer je natalitet prilično nizak, tada bi se kroz neko vreme moglo govoriti o pozitivnim trendovima, poručio je Živić.
Opština Borovo predala je prošle srede projektnu prijavu za projekat rekonstrukcije 1459 metara nerazvrstane ceste u Ratarskoj ulici u Borovu, vredan više od milion i 200 hiljada evra. Projektni predlog izradila je firma BDC d.o.o. iz Zagreba, rekao je Miloš Maksimović iz Projekt centra Borovo. Projektnu prijavu Opština Borovo predala je 24. aprila, za rekonstrukciju nerazvrstane ceste u Ratarskoj ulici u Borovu, na potezu od ulice Đorđa Sremca do Sremske ulice. Reč je o 1459 metara ceste od ukupno 2500 metara, koliko je ta cesta duga. Projekat je prijavljen na konkurs Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju, a ukupna vrednost projekta je nešto više od 1,2 miliona evra. Ukoliko projekat bude odobren za finansiranje, svi troškovi će biti podmireni kroz sredstva iz EU fondova, rekao je Maksimović. Inača, Ratarska ulica jedna je od najfrekventnijih u Opštini Borovu. Zbog saobraćaja, ali i radova na izgradnji kanalizacije, tokom proteklih godina, asfalt se trenutno nalazi u jako lošem stanju.
Nakon objavljivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora, održanih 17. aprila, moguće je proceniti kako će biti raspodeljeno gotovo 2,7 miliona evra, koliko je država osigurala za nadoknadu troškova izborne promocije. Za preciznu računicu trebaće pričekati finanasijsku kontrolu DIP-a. S obzirom da svako osvojeno zastupničko mesto nosi 17. 918 evra, lako je zaključiti da će najviše dobiti HDZ koji s partnerima (HSLS, HDS, HSU, HNS) ima 61 zastupnika, gotovo 1,1 milion evra. Stranke koalicije, okuplkene u Reke pravde (SDP, Centar, Glas, HSS, DOISIP) koje su zajedno osvojile 42 mesta u Saboru, trebale bi da dobiju 753. 000 evra, a Domovinski pokret s 14 zastupnika 251.000 evra. Most i Suverenisti, koji su zajedno osvojili 11 mandata, mogu računati na 197.000 evra nadoknade, a Možemo sa zastupnikom manje, 179.000 evra. IDS-u i Nezavisnoj platformi Sever, koji imaju po dva zastupnika, trebalo bi da pripadne po 36.000 evra, a Fokusu s jednim zastupnikom 17.918 eura nadoknade. Kad je reč o zastupnicima nacionalnih manjina, SDSS-u, čijih će troje zastupnika da predstavlja srpsku manjinu, trebalo bi da pripadne gotovo 54.000 evra nadoknade za izborne troškove. Ostalih pet manjinskih zastupnika: mađarska manjina, italijanska, češke i slovačke, albanske, bošnjačke, crnogorske, slovenska i makedonske te romske, na ime nadoknade izbornih troškova trebali bi dobiti po 17.918 evra.
Penzioneri zajedno poručili su na predstavljanju programa za EU izbore da je za ovu kategoriju ključna njihova zastupljenost u EU parlamentu jer je to garancija da će neko imati pravo i mogućnosti da zastupai njihove interese. Ukoliko nemate svoje predstavnike u nekom predstavničkom telu, onda nemate nikoga kome ćete biti u fokusu”, rekao je nosilac koalicione liste Milivoj Špika, predstavljajući program “Penzioneri za Evropu”, čiji je naglasak na boljoj zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Smatra da se preko EU može uticati i na nacionalno zakonodavstvo te ga “prisiliti da se uhvati u koštac s najvećim problemom osoba treće životne dobi, a to je rastuće siromaštvo, uz segregaciju koju nosi za sobom.
Sa ciljem očuvanja i promocije kulture, spomeničke i nematerijalne baštine srpske nacionalne manjine, učenici od prvog do osmog razreda Osnovne škole Trpinja uz saorganizaciju i partnerstvo sa Zajedničkim većem opština prošlog petka su, zajedno sa nastavnicima obišli kulturne znamenitosti Dalja, Erduta i Bijelog Brda. Prva destinacija bio je Dalj, gde obišli su rodnu kuću naučnika Milutina Milankovića te su imali priliku da uz kratko predavanje posete i Patrijaršijski dvor. Nakon Dalja, posetili su Erdut, gde su uz pratnju stručnog vodstva obišli vinariju, a za kraj izleta posetili su Etno-kuću u Bijelom Brdu. Izlet je potvrdio bogatstvo i lepotu istorije i kulture naših krajeva te potvrdio želju učenika za očuvanjem i promovisanjem naše baštine, istakli su organizatori.
Opštinsko državno tužilaštvo u Vinkovcima podiglo je optužnicu protiv bivšeg ministra odbrane Marija Banožića zbog izazivanja saobraćajne nesreće prošlog novembra, u kojoj je poginuo 40-togodišnji Goran Šarić, saopšteno je juče iz DORH-a. Tužilaštvo je, ne navodeći Banožićev identitet, objavilo da se tereti da je 11. novembra 2023. u jutarnjim časovima, upravljajući terenskim vozilom Nissan, desnom trakom državne ceste 55, iz Vinkovaca prema Županji, vozio neprilagođenom brzinom te tokom preticanja kolone prešao na suprotnu stranu, iako je bila smanjena vidljivost zbog magle i smanjena preglednost zbog vozila ispred njega. Tereti se da je započeo radnju preticanje iako saobraćajna traka nije bila slobodna na dovoljnoj udaljenosti, kako bi mogao sigurno da izvrši preticanje, uzimajući u obzir brzinu svog vozila i onog, koje je preticao.