Osim Kine, koronavirus prisutan je u još 23 zemlje pa i u Evropi. U Nemačkoj je zaraženo 6 osoba. Prvi slučajevi su se pojavili i u Velikoj Britaniji, gde je 100-tinjak putnika iz Kine s aerodroma direktno otišlo u karantenu. Zaraženih ima i u susednoj Italiji, proglašeno je vanredno stanje. Četvero Hrvata vratilo se iz Wuhana i čeka ih 14 dana karantene. Ostale koji dolaze iz ugroženih područja na hrvatskim granicama čekaju veće mere kontrole. Predloženo je i osnivanje nacionalnog kriznog štaba radi bolje koordinacije svih službi u slučaju pojave koronavirusa u Hrvatskoj. Koordinisano bi trebale raditi sve službe, od granične policije i inspektorata do Agencije za civilno vazduhoplovstvo. Načelnica Kriznog štaba Ministarstva zdravstva Maja Grba Buljević rekala je da nema razloga za paniku. Pripremamo se u skladu sa svim uputstvima EU-a, nemamo problem. Podigli smo pripravnost, a to znači pojačanu kontrolu jer su u Italiji dva slučaja zabeležena. Objasnila je da pojačana kontrola znači da je granična policija prva u kontaktu s ljudima, oni znaju šta trebaju pogledati i oni su ta ulazna tačka koja obaveštava sanitarnog inspektora i epidemiologa. Potom zajedno donose odluke kakve već trebaju”, rekla je načelnica Stožera i komentirala slučaj trojice Splićana koji su stigli iz Kine i kažu da ih nitko nije pregledao.
U Hrvatskoj je evidentiran vrlo mali broj zločina iz mržnje
što je signifikantno i može biti posledica neprijavljivanja i
neprepoznavanja dela, ocenjuje se u novom broju Hrvatskog letopisa za
krivične nauke i praksu.Prema podacima na stranici Kancelarije za
ljudska prava i prava nacionalnih manjina u 2018. godini je za
krivično delo klasifikovano kao zločin iz mržnje, uključujući i
govor mržnje, tj. javno podsticanje na nasilje i mržnju, zabeleženo
tek osam presuda i 11 prekršajnih presuda.Godinu pre, 2017.,
krivično je osuđeno 12 osoba, dok je u istom periodu evidentirano
tek devet prekršaja vezanih uz zločin iz mržnje, navodi se u
letopisu. Autorke, vanredna profesorka na Katedri za krivično pravo
zagrebačkog Pravnog fakulteta Maja Munivrana Vajda i zamenica
glavnog državnog advokata Andrea Šurina Marton, objašnjavaju
da bi „velika tamna brojka“ mogla biti rezultat neprijavljivanja
incidenata, ali ponekad i da nadležna tela ne prepoznaju prirodu tog
dela. Podsećaju na poslednji izveštaj Evropske komisije protiv
rasizma i nesnošljivosti (ECRI), čije preporuke i izveštaji o
državama predstavljaju važan autoritet na polju suzbijanja zločina
iz mržnje. U tom izveštaju se tvrdi da se mnogi zločini iz mržnje
pogrešno ne procesuišu kao krivična dela, već samo kao prekršaji,
zbog čega izostaje potencijalni generalno preventivni efekat
krivičnog progona i delotvorna zaštita prava.
Sinoć je u brojnim gradovima održana tradicionalna manifestacija Noć muzeja, koja se u Hrvatskoj organizuje već 15 godina. Ovogodišnju Noć muzeja u Gradskom muzeju Vukovar otvorila je zamenica gradonačelnika Ivana Mujkić, istakavši kako je ponosna na bogatu kulturu koju naš grad ima, a kao važno naglasila da je Vukovar jedan od retkih gradova koji se može pohvaliti muzejima koji su primali evropske nagrade. Noć muzeja je, ove godine, bila posvećena velikim muzejskim godišnjicama u Hrvatskoj i Evropi, a Gradski muzej uključio se u temu godišnjicom delovanja više od 70 godina. Pipremili smo, između ostalog, i jednu posebnu temu „Putevima naših slavonskih muzejskih osnivača“. Bila je to prilika da i naši sugrađani upoznaju muzeje u Osijeku, a istovremeno su Osječani upoznali muzeje u Vukovaru, Vučedolu, Iloku, Županji, i na taj način smo se povezali, rekla je Ruža Marić, direktorka Gradskog muzeja Vukovar dodajući kako je svaki muzej imao i svoj dodatni specifični program. Naziv programa Gradskog muzeja Vukovar u Noći muzeja bio je Doktor Antun Bauer – čovek sa svilenim šalom. Celo veče bilo je je vezano za svilu i izložbu radionice na svili. Organizovane su i radionice za decu, dok je u muzičkom delu programa nastupio tenor Josip Paulić iz Vinkovaca. Muzej vučedolske kulture u ovoj manifestaciji učestvuje od 2014. godine. Posetioci su imali priliku da vide stalnu postavku u ambijentu noćnog prostora, rekla je Mirela Hutinec, direktorka Muzeja vučedolske kulture.
Iz vagona teretnog voza koji je 29. januara, nešto pre 23 časa na železničkoj stanici u Tovarniku kontrolisala granična policija, pravovremenim i koordinisanim postupanjem te prvenstveno dobrom taktičkom procenom policijskih službenika, spašen je život trudnice i njenog supruga, stranih državljana, saopštila je vukovarsko-sremska policija. Prilikom detaljnog pregleda voza, policijski službenici su obavili i dodatan pregled, koristeći policijskog psa, koji je reagovao na vagon u kojem se prevozio kukuruz u zrnu. Uprkos činjenici da su se na vagonu nalazile neoštećene plombe, vagon je otvoren te su policijski službenici iz rasutog kukuruza izvukli na sigurno dve osobe, trudnicu i njenog supruga.Žena se nalazila u besvesnom stanju, tek opipljivog pulsa, dok se muškarac nalazio u nešto boljem stanju. Promptna i pravilno pružena prva pomoć, koju su policijski službenici ukazali trudnici pokazala se presudnom za stabilizovanje njenog stanja i kasnijeg lečenja u Opštoj županijskoj bolnici i bolnici hrvatskih veterana u Vukovaru. Nakon lekarskog zbrinjavanja trudnice, a potom i proveravanja zdravstvenog stanja njenog supruga, policijski službenici su daljnjim proverama utvrdili da se radi o državljanima Palestine, koji su na nezakonit način ušli u Republiku Hrvatsku.
Glas Slavonije podseća da za 33 ubistva u Slavoniji i Baranji, počinjena od 1996. još uvek niko nije odgovarao. Reč je o pet slavonskih županija: Osječko-baranjskoj, Vukovarsko-sremskoj, Požeško-slavonskoj, Brodsko-posavskoj i Virovitičko-podravskoj. Za sva nerešena ubistva i dalje se prikupljaju svi podaci kako bi se utvrdio identitet počinilaca. Kriminalističko istraživanje traje sve do apsolutne zastare, koja za ta krivična dela nastupa nakon 40 godina, rekao je Zoran Kon, portparol Policijske uprave osječko-baranjske.