S prvim danom oktobra na snagu stupa veliki deo mera iz Vladinog antiinflacijskog paketa, uključujući ograničenje cene struje za građane, realni, javni i neprofitni sektor, rast iznosa neoporezivih primanja za nagrađivanje radnika, a tu su i jednokratni novčani transferi penzionerima i korisnicima dečjeg doplatka. Jesenski paket za zaštitu domaćinstava i privrede od rasta cena predstavljen je 8. septembra, a Vlada je njegovu vrednost procenila na 21 milijardu kuna. Tada donesenom uredbom o otklanjanju poremećaja na domaćem tržištu energije, koja se primenjuje od danas, Vlada je osigurala stabilne cene električne i toplinske energije za domaćinstva i preduzetništvo. Domaćinstva će tako od danas do 31. marta iduće godine, za polugodišnju potrošnju do 2500 kilovatčasova (kWh), struju plaćati po prosečnoj ceni od 59 evra po megavatčasu (MWh), a za potrošnju iznad toga prosečno 88 evra. Jeftinija električna energija osigurana je i za javni te neprofitni sektor, s prosečnom cenom od 62 evra po megavatčasu. Kada je reč o cenama gasa, one su za domaćinstva ograničene do 1. aprila 2023. godine, dok se za preduzeća još priprema rešenje na nivou EU-a, pri čemu se Hrvatska zauzima za ograničavanje veleprodajnih cena gasa.
Ministar privrede Davor Filipović i njegove evropski kolege nisu se juče u Briselu dogovorili oko ograničavanja veleprodajne cene gasa, predloga koji hrvatska Vlada snažno zagovara na nivou Evropske unije, piše Telegram. Taj predlog, prema poslednjim informacijama, uz Hrvatsku podržava još 14 zemalja članica EU. Međutim, ideja da se limitiraju cene uvoznog prirodnog gasa, bez obzira odakle on dolazio, zasad nije prošla. Nemačka, Austrija, Holandija i neke druge države smatraju da bi tako široko postavljeno ograničenje moglo da izazove probleme s kupovinom gasa jer se zemlje ne bi mogle da takmiče s drugim kupcima na konkurentnim globalnim tržištima. Diplomati spominju i “rizik za sigurnost snabdevanja”, prenela je agencija Reuters, a što je posebno osetljivo pred zimski period.
Rast cena hrane i energenata građane dovodi u situaciju da se zadužuju kako bi mogli da podmire svoje svakodnevne obaveze. Prema nekim računicama, četveročlanoj porodice za podmirenje minimalnih potreba potrebno je približno 6500 kuna mesečno. S prosečnom platom moglo se pokriti oko 85 odsto tih troškova. Lična prezaduženost nije samo hrvatski problem i već decenijama muči na desetine miliona osoba širom Evropske unije. Predrag Bejaković s Instituta za javne finansije radi na naučnom projektu “Partnerstvo za sprečavanje prezaduženosti” koji provodi Ekonomski fakultet u Splitu i u kojem učestvuje četvero naučnika s tog fakulteta i tri s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu. Projekat u trajanju od 18 meseci finansira Evropska komisija putem Evropskog veća za inovacije.
Prema novim podacima Eurostata, stopa rizika od siromaštva na području Evropske unije lani je bila stabilna, odnosno u proseku se nije pogoršava u odnosu na ranije. Međutim, Eurostat upozorava i da je situacija s domaćinstvima, koja su dospela u rizik od siromaštva varirala među državama članicama EU, posebno kad se procenuju kumulirani efekti. U poređenju s pretpandemijskim vrednostima iz 2019. godine, tokom prošle godine za države članice, za koje su podaci dostupni njih pet beleži porast stope siromaštva u tom dvogodišnjem periodu. U četiri države taj je porast stope siromaštva bio statistički značajan, a reč je o Grčkoj, Hrvatskoj, Letoniji i Holandiji, otkrio je centralni evropski statistički zavod.
Nakon drugog kruga pregovora Vlade i sindikata državnih službi o povećanju osnovice plata, održanog juče, ministar rada Marin Piletić izjavio je da je Vlada iznela “više nego korektnu ponudu”, međutim, čelnik Sindikata policije Dubravko Jagić je rekao kako za sada nisu pristali na nju. Ministar je poručio da Vlada ima razumevanja za sindikalne zahteve, a njena inicijalna ponuda je najveća u odnosu na sve prethodne pregovore. Predstavnik sindikata smatra da je moguće postići kompromis na obostrano zadovoljstvo i nada se da će Vlada kao poslodavac imati dovoljno razumevanja za državne službenike i nameštenike, te za policijske službenike.
Ministar rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike Marin Piletić pozvao je juče jedinice lokalne samouprave da ne podižu cene usluga domova za starije, s obzirom da ih je Vlada iz kategorije poslovnog sektora prebacila u rang somaćinstava kada je reč o ceni električne energije. Jesenskim paketom pomoći Vlade regulisana je cena električne energije i to je poruka svim osnivačima, jedinicama lokalne samouprave i županijama da nipošto ne idu u povećanje cena smeštaja u domovima za starije i nemoćne iz razloga što smo im fiskalnom decentralizacijom omogućili i dodatna sredstva, a sada i ovom odlukom, da više ne budu u kategoriji poslovnog sektora i da njihova cena struje bude na nivou domaćinstava, poručio je u Saboru Piletić, osvrnuvši se na najave da će neki domovi podići cene usluga i do 20 odsto.
U utakmicama 5. kola Lige veterana Zajedničkog veća opština, Hajduk Mirko iz Mirkovaca i Sloga-Hajduk iz Pačetina igrali su nerešeno, 1:1, BSK je sa 3:2 pobedio Negoslavce, a Vuteks-Sloga je izgubila od trpinjskog Sinđelića 2:0. Borovska Sloga je nadigrala Dalj, rezultatom 5:4, a Mladost iz Karadžićeva pobedila Obilić iz Ostrova sa visokih 8:0 i time se učvrstila na prvom mestu tabele sa 12 bodova.