Drugi broj „Almanaha Dobra voda” promovisan je večeras u Srpskom kulturnom centru Vukovar u okviru programa “SKC sredom”.
O knjizi su govorili: urednik Borivoj Čalić, pomoćnik urednika i lektor Dejana Ocić, tehnički urednik Slavko Bubalo i Srđan Sekulić, direktor SKC-a Vukovar koji je izdavač ovog godišnjaka.
“Uprkos nedostatku dovoljno adekvatnih kadrova uspeli smo da pripremimo i drugi broj “Dobre vode”, istakao je Sekulić otvarajući večerašnju promociju.
Izdvojio je tekst o vukovarskim rokenrol devedesetim, rekavši da mu je želja bila da se pokaže da je kulturna scena u poslednjoj deceniji prošlog veka u Vukovaru bila življa nego danas.
Urednik izdanja Borivoj Čalić se osvrnuo na tekst Veljka Maksića o spomeniku Kralju Aleksandru Karađorđeviću koji je 1936. godine otkriven na centralnom gradskom trgu u Vukovaru.
Istakao je zadovoljstvo što su uspeli da izdaju drugi broj almanaha vlastitim autorskim snagama uputivši poziv i drugim autorima da im se jave.
“Imam utisak da smo gladni činjenica i da o sebi još uvek jako malo znamo”, kazao je Čalić.
Za ovu knjigu misli da je značajna jer na dobar način pokazuje šta to almanah jeste, u njoj su raznovrsni sadržaji i za svakog ima ponešto.
O grafičkom dizajnu izdanja govorio je Slavko Bubalo. Potencirao je važnost pisane reči ovdašnjih autora, upozorivši da ljudi sve manje pišu i čitaju.
Izrazivši optimizam u pogledu budućnosti ovog almanaha, Bubalo je ukazao na potrebu održavanja kontinuiteta izdavaštva posvećenog našoj prošlosti.
Dejana Ocić je rekla da je knjiga kvalitetna, raznovrsna i autentična.
“Vrlo je značajno što su svi tekstovi izvorni autorski u koje je uložen trud”, naglasila je Ocić.
Istakla je da su dva teksta iz prvog broja “Almanaha Dobra voda” objavljena u godišnjaku Matice srpske na engleskom jeziku.
Drugi broj “Almanaha Dobra voda” donosi i tekst Ivice Žabića, “borovologa”, u kome raspravlja o podatku osnivanja fabrike Borovo. Dušan Velimirović je razgovarao s predstavnicima rusinske nacionalne manjine iz Petrovaca i madarske nacionalne manjine iz Čakovaca. Đorđe Nešić je napisao tekst o književniku Đorđu Ociću uz Dalja, a profesorka Danijela Atlagić o govoru i leksici sela Vere.
O motivu ženidbe u srpskoj narodnoj epici pisala je profesorka Ljiljana Bajac Nikolić, a o srpskom obrednom hlebu Svetlana Antić.
U proznom delu almanaha zastupljeni su braća Branko i Slavko Bubalo.
Borivoj Čalić donosi pregled članova Matice srpske iz naših krajeva od Josifa Milovuka koji je rođen u Trpinji do početka 20. veka, a Srđan Sekulić o izdavačkoj delatnosti Zajedničkog veća opština i Srpskog kulturnog centra Vukovar u protekloj godini.