Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću pozdravio je „današnji iskorak predstavnika Vlade Hrvatske i iskazivanje pijeteta prema žrtvama u Gruborima”, u nadi da će ga uskoro pratiti priznanje prava svih civilnih žrtava rata i intenziviranje istraga zločina.
„Iako su u ovom slučaju nedvosmisleno utvrđene činjenice vezane za stradanja i počinjenje zločina, domaćih i međunarodnih sudova kao i organizacija za ljudska prava, ispunjenje pravde prema ubijenima još se uvek iščekuje. Pamtimo zločin, pozivamo na priznanje odgovornosti te na prekid zavere ćutanja”, ističu iz Documente.
U saopštenju, koje je prenela Hina, podsećaju na tok događaja u tom slučaju – pripadnici specijalne policije ATJ Lučko su dan pre prolaska „Voza slobode” upućeni 25. avgusta 1995. u Plavno, uključujući i zaselak Grubore (opština Knin) – njih 30 do 40 tada se podelilo u četiri manje grupe.
Neki svedoci tvrde da se na početku organizovana formacija ubrzo raspala, jer nije postojala distinkcija između vojnika i komandanata, pa su se pripadnici policije kretali u grupama.
Navodi se da se većina preostalih meštana Grubora zaputila u Plavno kako bi se prijavili Unproforu, dok je nekolicina, uglavnom starijih meštana, ostala u zaselku.
Uočili su grupu vojnika koja se kretala selom, a ubrzo čuli pucnjeve i uočili kako gore kuće u njihovom zaselku, pa se nekoliko njih zaputilo nazad u Grubore, gde su pronašli tela ubijenih rođaka, a većina kuća je bila u plamenu.
Iz Documente kažu da je istraga zločina počela tek 2001. godine nakon višestrukih upita međunarodnih institucija, a 2010. godine zagrebački Županijsko državno tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv trojice pripadnika te jedinice: Franje Drlje, Bože Krajine i Igora Benete, koji je u međuvremenu pronađen obešen.
Prvostepenom presudom Županijskog suda u Zagrebu utvrđeno je da su zločin nedvosmisleno počinili pripadnici ATJ Lučko, ali su svi optuženi oslobođeni, ponovljeno suđenje 2016. godine je završilo istim ishodom, uz napomenu suda da je na delu „vrlo čvrst zavet ćutanja” i da sud nije uspeo da utvrdi da su upravo optuženi krivi za ubistvo civila u Gruborima.
Zločin u Gruborima obuhvaćen je i pravosnažnom presudom protiv Gotovine i ostalih pred Međunarodnim krivičnim sudom, ali Haško sudsko veće nije utvrdilo krivičnu odgovornost optuženih, podsećaju iz Documente.
U odluci Vrhovnog suda RH, kojom je u septembru prošle godine potvrđena oslobađajuća prvostepena presuda donesena u ponovljenom postupku protiv Frane Drlje i Bože Krajine, navedeno je da „umesto efikasnog otkrivanja odgovornih za ubistva civila…., samo zato što su bili Srbi, i paljenje kuća u zaselku Grubori, samo zato što u njima žive Srbi, na delu je bila sramotna konstrukcija o izmišljenom četničkom napadu i ignorancija ratnog zločina protiv civilnog stanovništva”, podseća Documenta u saopštenju.