U panel diskusiji “Izazovi i perspektive obrazovanja u Vukovaru” u petak su u Vukovaru predstavljeni rezultati istraživanja koje je provedeno od 2015. do 2020. godine, prema kojima je među vukovarskom decom srpske i hrvatske nacionalnosti sve manje dodirnih tačaka te jedni druge ne trebaju.
Panel diskusiju u Vukovaru organizovali su Evropski dom Vukovar i nemačka Fondacija Fridrih Ebert.
Predstavljajući rezultate istraživanja od 2015. do 2020. godine o integracijskim procesima u etnički mešovitim zajednicama, Dinka Čorkalo Biruški s Filozofskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu rekla je da je studija Integra Norm pokazala da su međuetnički stavovi dece i roditelja u Vukovaru lošiji nego u drugim međuetničkim sredinama.
“Ne raspravljamo o tome valja li ili ne valja model A, nego šta možemo učiniti da se deca više integrišu jer rezultati istraživanja u Vukovaru pokazuju da srpska i hrvatska deca više ne trebaju jedni druge. Dve trećine prijateljstava, odnosno 71 odsto dece nema niti jednog prijatelja iz druge nacionalne grupe, a govorimo o tri najbolja prijatelja”, rekla je Čorkalo Biruški, ističući da u drugim zajednicama i s drugom decom to nije ni blizu tako.
Takođe je rekla da su građani Vukovara najusaglašeniji o potrebi korišćenja modela B – dvojezične nastave u obrazovanju dece.
“To ne znači da ljudi nemaju pozitivne stavove i prema modelu A i prema modelu C”, rekla je, dodajući da je u rangu problema građana na prvom mestu iseljavanje mladih, zatim nedostatak radnih mesta, a na trećem mestu je podeljenost dece u vrtićima i školama.
Siniša Tatalović s Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu rekao je da je pravo nacionalnih manjina na obrazovanje na sopstvenom jeziku i pismu pravo savremenih i demokratskih država koje se ostvaruje u celom evropskom prostoru.
“Ono što je za Republiku Hrvatsku bitno reći je da su prava nacionalnih manjina ugrađena u temelje naše države”, rekao je Tatalović, podsetivši da Hrvatska ima Ustavni zakon o ljudskim pravima i pravima nacionalnih manjina kojim je regulisano i pravo nacionalnih manjina na obrazovanje.
Tatalović je podsetio da se pravo nacionalnih manjina na obrazovanje u Hrvatskoj ostvaruje kroz tzv. modele A, B i C. Model A je nastava na jeziku i pismu nacionalnih manjina, model B je održavanje dvojezične nastave, a model C negovanje jezika i kulture.
“Mislim da pravo nacionalnih manjina na obrazovanje ne predstavlja nikakav problem jer je to pravo koje pripada pojedincima kao pripadnicima neke zajednice, a kada govorimo o obrazovanju, o funkcionisanju tog prava odlučuju roditelji za njihovu decu. Dok postoji interes roditelja da se njihova deca obrazuju na jeziku i pismu njihove zajednice, to ne bi nikome trebalo da predstavlja problem”, rekao je Tatalović. Ocenio je da bi, kad se govori o Vukovaru, i jedna i druga zajednica trebale “učiniti napor da više uče jedni o drugima”.
“Mislim da bi se gradske vlasti i predstavnici većinskog naroda trebali više otvoriti i za neke elemente kulture i tradicije i srpske zajednice kako bi došlo barem do minimalnog upoznavanja”, poručio je Tatalović.
U panel diskusiji je učestvovao i potpredsednik Vlade Boris Milošević koji je ocenio da su nacionalne manjine u Hrvatskoj integrativne i uključive i predstavljaju dodatnu vrednost bogatstvu Hrvatske.
“Ne bih posmatrao i govorio o Vukovaru kao o problemu. Ako postoje određeni izazovi, treba razgovarati i treba pustiti da o tome razgovara struka i roditelji i da bilo kakve eventualne promene budu u saglasnosti s manjinskom zajednicom”, rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima, Hrvatska ima dobar pravni okvir kad su u pitanju prava nacionalnih manjina na obrazovanje.
“Primeri dobre prakse postoje u Istri i ja verujem da tako može biti u celoj Hrvatskoj. Sigurno postoje modeli kako možemo decu uključiti u međusobni dijalog. Struka bi trebala predložiti koje su to tačke, da li je to kroz sport ili nešto drugo”, rekao je Milošević.