“Prošlost i kultura Srba u Republici Hrvatskoj”, naziv je dvodnevnog međunarodnog skupa, koji je danas u Srpskom domu u Vukovaru okupio 35 stručnjaka iz ze,alja regiona i različitih istraživačkih grana, poput istorije, etnologije, filozofije i dr. Kroz izlaganja će biti razmatrana prošlost i kultura srpskog naroda sa prostora Republike Hrvatske, rekao je u ime organizatora, predsednik ZVO, Dejan Drakulić. Istakao je da cilj nije samo očuvanje kulturnog, nacionalnog i verskog identiteta nego je cilj predstavljanje naše zajednice široj javnosti, te upoznavanje ostalih sa našim doprinosom razvoju Hrvatske, rekao je, između ostalog Drakulić.Doktor filozofije, Zoran Kojčić iz Dalja izlagao je na temu Gaja Petrović, odnosno prikazao je istorijski pregled njegovog rada i dela sa osvrtom na njegovu filozofiju revolucije, koja je, kako je rekao, nastavak njegove marksističke misli i doprinos kasnom marksizmu. Gaja Petrović je bio iz Karlovca, hrvatski filozof srpskog porekla, koji je nakon školovanja u Sovjetskom savezu, posle 2. Svetskog rata, ceo vek proveo na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. O posedima srpskih srednjovekovnih velikaša na prostoru današnje Hrvatske govorio je prof.dr. Boris Trajkovski sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Želeo sam da spojim tu srednjovekovnu žuopanijsku podelu sa teritorijem današnje Hrvatske, kako bi se videlo da je Srba velikaša tokom Srenjeg veka bilo u različitim delovima Hrvatske. Osvrnuo se i koliko je to danas priznata činjenica. Od značajnih srpskih velikaša spomenuo je Katarinu Kantakuzinu Branković, feudačnu posednicu i predstavnicu porodice Branković, koja je imala posede i u Sremskoj županij, a sama je bila poznata na području Zagreba i Samobora. Tu su i Jakšići, koji su u Slavoniji imali značajan korpus poseda oko Korođa, rekao je Trajkovski spomenuvši i značaj Stefana Štiljanovća, kako za Srbe tako i za našu Eparhiju. Nakon dvodnevnog izlaganja eminentnih stručnjaka, radovi će biti objavljeni u Zborniku i to je nešto što će dati dodatnu vidljivost projektu, rekao je predsednik ZVO, Drakulić. Program je finansiran sredstvima Kancelarije za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Vlade Republike Hrvatske.
Završna konferencija projekta Ispletimo mrežu održana je juče uU dvorcu Eltz u Vukovaru. Direktorka Porodičnog centra Ivana Šešo istakla je da se takvi projekti realizuju u svim delovima Hrvatske, a važni su jer povlače novac iz EU fondova i otvaraju nova radna mesta. Mobilni timovi omogućavaju građanima lakši pristup uslugama Porodičnog centra na području cele županije.Cilj projekta je prevencija deinstitucionalizacije, rekla je koordinatorka projekta Ružica Pandža i dodala da je projektom bilo obuhvaćeno oko 500 korisnika te da su svi ciljevi projekta ostvareni.Projekt je prijavljen 2020. godine, a prihvaćen godinu dana kasnije. Vrednost projekta je nešto više od miliona kuna. Nosilac projekta je Centar za socijalnu brigu Vukovar, Podružnica centra, a partneri su Vukovarsko-sremska županija i Razvojna agencija Vukovarsko-sremske županije. Projekat se provodio dve godine, a završio 18. avgusta ove godine.
Povodom obeležavanja Svetskog dana učitelja, koji se tradicionalno obeležava svake godine 5. oktobra organizovana je svečanost u Lovačkom domu u Andrijaševcima kako bi se istakla zahvalnost mlađim generacijama, direktorima osnovnih i srednjih škola,učiteljima, profesorima i nastavnicima s područja vukovarsko- sremske županije. Zahvalanost prosvetnim radnicima iskazao je vukovarsko-sremski župan Damir Dekanić istajavši njihovu važnost u vaspitanju dece te da su oni zaduženi za nadogradnju onoga što učenici dobiju u porodici jer će, kako je rekao, pravovremeno usađivanje istinskih životnih vrednosti da utiče na njihovu budućnosti. U obraćanju direktorima škola, župan je ukazao i na problem pojedinih škola, koje su nastradale tokom olujnog nevremena, ovog leta, istakavši da je zahvaljujući brzoj intervenciji stanje stabilizovano.
Na području županije ima ukupno 72 škole i jedan Dom učenika u Vukovaru, a predstavnici navedenih institucija su kroz međusobno druženje imali priliku za razmenu iskustava s ciljem poboljšanja obrazovanja na našim prostorima. Pročelnica Upravnog odeljenja za obrazovanje i društvene delatnosti Jadranka Mustapić-Karlić istakla je da je to bila prilika da Županija pokaže koliki je značaj radnika u obrazovanju te da im se zahvali na trudu i radu. Naglasila je neophodnost saradnje škola sa lokalnom zajednicom odnosno regionalnim vlastima na poboljšanju pedagoških standarda.
Na Svečanom dodeljivanju nagrada, koje je održano na Međunarodni dan učitelja, na osnovu Pravilnika o nagrađivanju učitelja, nastavnika, stručnih saradnika i direktora u osnovnim i srednjim školama, te đačkim domovima, Komisija za nagrađivanje najuspešnijih vaspitno-obrazovnih radnika juče je izabrala 505 najuspešnijih radnika u području obrazovanja iz cele Hrvatske u školskoj 2022/2023. godini. Među 31 nagrađenim stručnim saradnikom je i bibliotekar Bojan Lazić iz Osnovne škole Negoslavci i Bršadin, koji je tu nagradu dobio peti put zaredom, jedan je od četvoro nagrađenih među onima koji rade u nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Osim Lazića, nagrađeni su i profesor srpskog jezika i književnosti Ljiljana Bajac Nikolić iz Gimnazije Vukovar, te stručni saradnici- bibliotekari Marija Bratonja iz Ekonomske škole i Biljana Krnjajić iz Osnovne škole Siniša Glavaševića u Vukovaru.
Pojedini građani Vukovara dobili su juče SMS upozorenja Sistema ranog upozoravanja Civilne zaštite, u kojem su dobili preporuke da zatvore prozore i ne izlaze nepotrebno van zbog mogućeg štetnog delovanja dima u vazduhu, izazvanog požarom, koji je pre tri dana planuo u Osijeku, kada se zapalila plastika na deponiji firme Drava Intrnacional. Prema informacijama Županijskog Centra 112 Vukovar, radi je o porukama, koje su namenjene stanovnicima opštine Borovo, a ne grada Vukovara. Kvalitet vazduha u Vukovaru je dobar i može se iz časa u čas pratiti na stanici za merenje kvaliteta vazduha u gradu Vukovaru.
Hrvatski mlekari su u prvih devet meseci ove godine imali 6 697 evra veći prihod u odnosu na prosečni prihod EU mlekara u istom periodu. Prihod hrvatskih mlekara za prvih devet meseci ove godine u odnosu na EU prosek i na osnovu iste proizvodnje je veći za 6 697 evra. Reč je o značajnoj promeni u odnosu na 2022. godinu kada je hrvatskih mlekara u odnosu na prosečne prihode EU mlekara na bazi proizvodnje 360 hiljada kg mleka bio niži za 21 468 evra poljoprivrede) odnosno 21 421 evra (prema računici Hrvatske poljoprivredne komore). Domaći uzgoj, proizvodnja mleka i zaustavljanje negativnih trendova od najveće su važnosti za Ministarstvo poljoprivrede i hrvatsku Vladu te ćemo i dalje investicionim podrškama, reakcijama na tržišne poremećaje, sektorskim dijalizama i politikom prepoznavanja kvaliteta hrvatske sirovine ugrađene u konzumno mleko i mlečne proizvode težiti ovim strateškim ciljevima, navedeno je u saopštenju iz Ministarstva poljoprivrede.
Predsednik Domovinskog pokreta,Ivan Penava, održao je konferenciju za medije ispred Hrvatskog sabora na temu „Barikadama zaštitite hrvatske granice”, a ne sebe i Banske dvore. Penava je postavio pitanje zašto Andrej Plenković kontinuirano provodi briselsku politiku i vodi računa o tome šta će se u Briselu dogoditi i šta će mu oni poručiti, a ne vodi brigu o hrvatskim građanima, njihovoj sigurnosti i hrvatskoj deci, odlascima na vanškolske aktivnosti, ljudima koji šetaju pse, gljivarima i lovcima koji odlaze u šume. ‘Od jedne sigurne zemlje, kakva Hrvatska je, postajemo sve suprotno i sve suprotno izbornom motu HDZ-a na prošlim izborima, kada je obećao sigurnu Hrvatsku. Domovinski pokret je iz tog razloga složio Deklaraciju o ilegalnoj migraciji u kojoj smo obradili u potpunosti to pitanje. Zamislite da odlazite u drugu državu. Znamo svi kako morate ući u nju – postoje službeni granični prelazi na kojima se morate prijaviti. Zašto je moguće u Hrvatsku ulaziti, i to pod patronatom hrvatske policije, bez prijave, bez da morate doći na službeni granični prelaz i bez da hrvatska država i sigurnosni sistem ove zemlje znaju išta o vama?”, upitao je Penava dodajući kako „ne znamo prelaze li nam granicu ISIL-ovci i teroristi ili zaista ugroženi ljudi, a puštamo ih da šetaju među nama”.